باب فِي نِكَاحِ الْعَبْدِ بِغَيْرِ إِذْنِ مَوَالِيهِ
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، وَعُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، - وَهَذَا لَفْظُ إِسْنَادِهِ - وَكِلاَهُمَا عَنْ وَكِيعٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ صَالِحٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَقِيلٍ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَيُّمَا عَبْدٍ تَزَوَّجَ بِغَيْرِ إِذْنِ مَوَالِيهِ فَهُوَ عَاهِرٌ " .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ва Усмон ибн Абу Шайба — бу унинг иснодининг лафзи — ривоят қилди, иккаласи ҳам Вакидан, бизга Ҳасан ибн Солиҳ ривоят қилди, у Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Ақилдан, у Жобирдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Қайси қул хожаларининг рухсатисиз уйланса, у зинокордир.»
حَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ مُكْرَمٍ، حَدَّثَنَا أَبُو قُتَيْبَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا نَكَحَ الْعَبْدُ بِغَيْرِ إِذْنِ مَوْلاَهُ فَنِكَاحُهُ بَاطِلٌ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا الْحَدِيثُ ضَعِيفٌ وَهُوَ مَوْقُوفٌ وَهُوَ قَوْلُ ابْنِ عُمَرَ رضى الله عنهما .
Бизга Уқба ибн Мукрам ривоят қилди, бизга Абу Қутайба ривоят қилди, у Абдуллаҳ ибн Умардан, у Нофедан, у Ибн Умардан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Қул хожасининг рухсатисиз уйланса, унинг никоҳи ботилдир.» Абу Довуд деди: Бу ҳадис заиф ва у мавқуф (саҳобада тўхтаган), у Ибн Умарнинг сўзидир, розияллаҳу анҳумо.