حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو خَالِدٍ، عَنْ هِشَامٍ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا دُعِيَ أَحَدُكُمْ فَلْيُجِبْ فَإِنْ كَانَ مُفْطِرًا فَلْيَطْعَمْ وَإِنْ كَانَ صَائِمًا فَلْيُصَلِّ " . قَالَ هِشَامٌ وَالصَّلاَةُ الدُّعَاءُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ أَيْضًا عَنْ هِشَامٍ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Саъийд ривоят қилди, бизга Абу Холид ривоят қилди, у Ҳишомдан, у Ибн Сийрийндан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилиб айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сизлардан бирингиз (зиёфатга) чақирилса, ижобат қилсин. Агар рўзадор бўлмаса, овқат есин, агар рўзадор бўлса, намоз (дуъо) қилсин», деди. Ҳишом айтди: Намоз (бу ерда) дуъо (дегани)дир. Абу Довуд айтди: Буни Ҳафс ибн Ғиёс ҳам Ҳишомдан ривоят қилди.