حَدَّثَنَا أَبُو تَوْبَةَ الرَّبِيعُ بْنُ نَافِعٍ، حَدَّثَنَا عِيسَى، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ قَيْسٍ، عَنْ جَرِيرٍ، قَالَ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَلاَ تُرِيحُنِي مِنْ ذِي الْخَلَصَةِ " . فَأَتَاهَا فَحَرَّقَهَا ثُمَّ بَعَثَ رَجُلاً مِنْ أَحْمَسَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يُبَشِّرُهُ يُكْنَى أَبَا أَرْطَاةَ .
Бизга Абу Тавба ар-Робиъ ибн Нофиъ ривоят қилди, бизга Исо Исмоилдан, у Қайсдан, у Жарирдан ривоят қилиб деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «Зул-Халасадан (бутхонадан) мени роҳатлантирмайсанми?» дедилар. Шунда у (Жарир) унга келиб, уни ёндириб юборди. Сўнг Аҳмас (қабиласи)дан бир кишини Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга хушхабар бериш учун юборди — унинг куняси Абу Артот эди.