باب قَدْرِ الْقِرَاءَةِ فِي الْمَغْرِبِ
حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ أُمَّ الْفَضْلِ بِنْتَ الْحَارِثِ، سَمِعَتْهُ وَهُوَ، يَقْرَأُ { وَالْمُرْسَلاَتِ عُرْفًا } فَقَالَتْ يَا بُنَىَّ لَقَدْ ذَكَّرْتَنِي بِقِرَاءَتِكَ هَذِهِ السُّورَةَ إِنَّهَا لآخِرُ مَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ بِهَا فِي الْمَغْرِبِ .
Бизга ал-Қаънабий ривоят қилди, у Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утбадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилдики, Уммул-Фазл бинт ал-Ҳорис унинг ‹Вал-мурсалоти урфан› ни қироат қилаётганини эшитиб: «Эй ўғилчам, бу сурани қироат қилишинг билан менга эслатинг; албатта бу, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шомда (мағриб) ўқиганларини эшитганим охирги (сура) эди», деди.
حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ بِالطُّورِ فِي الْمَغْرِبِ .
Бизга ал-Қаънабий ривоят қилди, у Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у отасидан ривоят қилдики, у айтди: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шомда (мағриб) ‹ат-Тур› ни қироат қилаётганларини эшитдим.»
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، حَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ مَرْوَانَ بْنِ الْحَكَمِ، قَالَ قَالَ لِي زَيْدُ بْنُ ثَابِتٍ مَا لَكَ تَقْرَأُ فِي الْمَغْرِبِ بِقِصَارِ الْمُفَصَّلِ وَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الْمَغْرِبِ بِطُولَى الطُّولَيَيْنِ قَالَ قُلْتُ مَا طُولَى الطُّولَيَيْنِ قَالَ الأَعْرَافُ وَالأُخْرَى الأَنْعَامُ . قَالَ وَسَأَلْتُ أَنَا ابْنَ أَبِي مُلَيْكَةَ فَقَالَ لِي مِنْ قِبَلِ نَفْسِهِ الْمَائِدَةُ وَالأَعْرَافُ .
Бизга Ҳасан ибн Алий ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у Ибн Журайждан, менга Ибн Абу Мулайка ривоят қилди, у Урва ибн аз-Зубайрдан, у Марвон ибн ал-Ҳакамдан ривоят қилди: «Менга Зайд ибн Собит: ‹Нега сен шомда (мағриб) муфассалнинг қисқа (сураларини) қироат қиласан, ҳолбуки мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шомда икки узун (сура)нинг энг узунини қироат қилаётганларини кўрдим?› деди. Мен: ‹Икки узуннинг энг узуни нима?› дедим. У: ‹ал-Аъроф›, деди, ‹иккинчиси эса ал-Анъом›. (Урва) айтди: ‹Мен Ибн Абу Мулайкадан ҳам сўрадим, у ўз фикрича менга: ал-Моида ва ал-Аъроф, деди.›»