حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مَعِينٍ، حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، أَنَّهُ سَمِعَ طَاوُسًا، يَقُولُ قُلْنَا لاِبْنِ عَبَّاسٍ فِي الإِقْعَاءِ عَلَى الْقَدَمَيْنِ فِي السُّجُودِ . فَقَالَ هِيَ السُّنَّةُ . قَالَ قُلْنَا إِنَّا لَنَرَاهُ جَفَاءً بِالرَّجُلِ . فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ هِيَ سُنَّةُ نَبِيِّكَ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Яҳё ибн Маъийн ривоят қилди, бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ибн Журайждан ривоят қилди, менга Абуз Зубайр хабар бердики, у Товуснинг шундай деганини эшитди: Биз ибн Аббосга саждада икки оёқ устида иқъў қилиш (чўккалаб ўтириш) ҳақида сўрадик. У: «Бу суннатдир» деди. Биз: «Биз буни киши учун қўполлик деб ҳисоблаймиз» дедик. Ибн Аббос: «Бу сизнинг Набийингиз соллаллаҳу алайҳи васалламнинг суннатидир» деди.