حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَابِسٍ، قَالَ سَأَلَ رَجُلٌ ابْنَ عَبَّاسٍ أَشَهِدْتَ الْعِيدَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ نَعَمْ وَلَوْلاَ مَنْزِلَتِي مِنْهُ مَا شَهِدْتُهُ مِنَ الصِّغَرِ فَأَتَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْعَلَمَ الَّذِي عِنْدَ دَارِ كَثِيرِ بْنِ الصَّلْتِ فَصَلَّى ثُمَّ خَطَبَ وَلَمْ يَذْكُرْ أَذَانًا وَلاَ إِقَامَةً قَالَ ثُمَّ أَمَرَ بِالصَّدَقَةِ - قَالَ - فَجَعَلَ النِّسَاءُ يُشِرْنَ إِلَى آذَانِهِنَّ وَحُلُوقِهِنَّ قَالَ فَأَمَرَ بِلاَلاً فَأَتَاهُنَّ ثُمَّ رَجَعَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн Касийр, унга Суфён Абдурраҳмон ибн Обисдан хабар берди. У деди: Бир киши Ибн Аббосдан: «Сен ҳайитда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга ҳозир бўлганмисан?» деб сўради. У: «Ҳа, агар менинг Унга (яқин) ўрним бўлмаганида, кичиклигимдан унда ҳозир бўлмас эдим», деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Касийр ибн Салт уйи ёнидаги белги (жой)га келдилар, намоз ўқидилар, сўнг хутба қилдилар. У на азон, на иқоматни эсламади. У деди: Сўнг У садақага буюрдилар. У деди: Шунда аёллар қулоқлари ва бўйинларига (тақинчоқларига) ишора қила бошладилар. У деди: У Билолга буюрдилар, у уларнинг олдига келди, сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига қайтди.