Тор либосни белга ўраб намоз ўқиш

Namoz kitobi · 1 ҳадис

باب إِذَا كَانَ الثَّوْبُ ضَيِّقًا يَتَّزِرُ بِهِ

حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ، وَسُلَيْمَانُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الدِّمَشْقِيُّ، وَيَحْيَى بْنُ الْفَضْلِ السِّجِسْتَانِيُّ، قَالُوا حَدَّثَنَا حَاتِمٌ، - يَعْنِي ابْنَ إِسْمَاعِيلَ - حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ مُجَاهِدٍ أَبُو حَزْرَةَ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الْوَلِيدِ بْنِ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، قَالَ أَتَيْنَا جَابِرًا - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ اللَّهِ - قَالَ سِرْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي غَزْوَةٍ فَقَامَ يُصَلِّي وَكَانَتْ عَلَىَّ بُرْدَةٌ ذَهَبْتُ أُخَالِفُ بَيْنَ طَرَفَيْهَا فَلَمْ تَبْلُغْ لِي وَكَانَتْ لَهَا ذَبَاذِبُ فَنَكَسْتُهَا ثُمَّ خَالَفْتُ بَيْنَ طَرَفَيْهَا ثُمَّ تَوَاقَصْتُ عَلَيْهَا لاَ تَسْقُطُ ثُمَّ جِئْتُ حَتَّى قُمْتُ عَنْ يَسَارِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخَذَ بِيَدِي فَأَدَارَنِي حَتَّى أَقَامَنِي عَنْ يَمِينِهِ فَجَاءَ ابْنُ صَخْرٍ حَتَّى قَامَ عَنْ يَسَارِهِ فَأَخَذَنَا بِيَدَيْهِ جَمِيعًا حَتَّى أَقَامَنَا خَلْفَهُ قَالَ وَجَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَرْمُقُنِي وَأَنَا لاَ أَشْعُرُ ثُمَّ فَطِنْتُ بِهِ فَأَشَارَ إِلَىَّ أَنْ أَتَّزِرَ بِهَا فَلَمَّا فَرَغَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ يَا جَابِرُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ قُلْتُ لَبَّيْكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ إِذَا كَانَ وَاسِعًا فَخَالِفْ بَيْنَ طَرَفَيْهِ وَإِذَا كَانَ ضَيِّقًا فَاشْدُدْهُ عَلَى حِقْوِكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳишом ибн Аммор, Сулаймон ибн Абдурраҳмон ад-Димашқий ва Яҳё ибнул Фазл ас-Сижистоний ривоят қилдилар. Улар дедилар: Бизга Ҳотим — яъни Ибн Исмоил — ривоят қилди, бизга Яъқуб ибн Мужоҳид Абу Ҳазра ривоят қилди, у Убода ибнул Валид ибн Убода ибнис-Сомитдан ривоят қилди. У деди: Биз Жобир — яъни Ибн Абдуллаҳ — ҳузурига келдик. У деди: Мен Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бир ғазотда юрдим. У намозга турди, менинг устимда эса бир бурда (чопон) бор эди. Мен унинг икки учини қарама-қарши ўтказмоқчи бўлдим, аммо етмади. Унинг поплари (осилиб турувчи қисмлари) бор эди, мен уни тескари қилдим, сўнг икки учини қарама-қарши ўтказдим, кейин тушиб кетмаслиги учун уни бўйним билан қисиб ушладим. Сўнг келиб Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг чап томонида турдим. У қўлимдан ушлаб, мени ўнг томонида турғизгунча айлантирди. Сўнг Ибн Сахр келди ва унинг чап томонида турди. У иккаламизни икки қўли билан ушлаб, орқасига турғизди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга қараб турарди, мен эса сезмас эдим. Сўнг буни пайқаб қолдим. У менга уни изор қилиб боғлашимга ишора қилди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намоздан бўшагач, деди: «Ё Жобир». Мен: «Лаббай, ё Расулуллаҳ» дедим. У деди: «Агар у кенг бўлса, икки учини қарама-қарши ўтказ; агар тор бўлса, уни белинг устига боғлаб ол».