Аёлнинг бош рўмолисиз намоз ўқиши

Namoz kitobi · 2 ҳадис

باب الْمَرْأَةِ تُصَلِّي بِغَيْرِ خِمَارٍ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مِنْهَالٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ صَفِيَّةَ بِنْتِ الْحَارِثِ، عَنْ عَائِشَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ ‏ "‏ لاَ يَقْبَلُ اللَّهُ صَلاَةَ حَائِضٍ إِلاَّ بِخِمَارٍ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ سَعِيدٌ - يَعْنِي ابْنَ أَبِي عَرُوبَةَ - عَنْ قَتَادَةَ عَنِ الْحَسَنِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мусанно, бизга Ҳажжож ибн Минҳол, бизга Ҳаммод, Қатодадан, у Муҳаммад ибн Сийриндан, у Сафийя бинт ал-Ҳорисдан, у Оишадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, у деди: «Аллаҳ балоғатга етган аёлнинг намозини бош рўмолисиз (хилбарсиз) қабул қилмайди.» Абу Довуд деди: Буни Саъийд — яъни Ибн Аби Аруба — Қатодадан, у Ҳасандан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилган.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، أَنَّ عَائِشَةَ، نَزَلَتْ عَلَى صَفِيَّةَ أُمِّ طَلْحَةَ الطَّلَحَاتِ فَرَأَتْ بَنَاتٍ لَهَا فَقَالَتْ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ وَفِي حُجْرَتِي جَارِيَةٌ فَأَلْقَى لِي حِقْوَهُ وَقَالَ ‏ "‏ شُقِّيهِ بِشَقَّتَيْنِ فَأَعْطِي هَذِهِ نِصْفًا وَالْفَتَاةَ الَّتِي عِنْدَ أُمِّ سَلَمَةَ نِصْفًا فَإِنِّي لاَ أُرَاهَا إِلاَّ قَدْ حَاضَتْ أَوْ لاَ أُرَاهُمَا إِلاَّ قَدْ حَاضَتَا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَكَذَلِكَ رَوَاهُ هِشَامٌ عَنِ ابْنِ سِيرِينَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Убайд, бизга Ҳаммод ибн Зайд, Айюбдан, у Муҳаммаддан ривоят қилдики, Оиша Сафийя Умм Талҳа ат-Талаҳотнинг ҳузурига тушди ва унинг қизларини кўрди. Сўнг деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кирдилар, ҳужрамда эса бир чўри қиз бор эди. Белбоқларини менга ташлаб дедилар: «Буни иккига бўл, ярмини шу қизга бер, ярмини Умм Саламанинг ҳузуридаги қизга бер. Чунки мен у ҳайз кўрган деб ўйлайман» ёки «мен уларнинг иккаласи ҳам ҳайз кўрган деб ўйлайман.» Абу Довуд деди: Шунингдек буни Ҳишом Ибн Сийриндан ривоят қилган.