حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، أَخْبَرَنَا ثَابِتٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ بْنِ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا أَصَابَتْ أَحَدَكُمْ مُصِيبَةٌ فَلْيَقُلْ { إِنَّا لِلَّهِ وَإِنَّا إِلَيْهِ رَاجِعُونَ } اللَّهُمَّ عِنْدَكَ أَحْتَسِبُ مُصِيبَتِي فَآجِرْنِي فِيهَا وَأَبْدِلْ لِي خَيْرًا مِنْهَا " .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Собит хабар берди, у ибн Умар ибн Абу Саламадан, у отасидан, у Умму Саламадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сизлардан бирингизга бир мусибат етганида, ‹Инно лиллаҳи ва инно илайҳи рожиъун. Эй Аллаҳ, мусибатим ажрини Сенинг ҳузурингда умид қиламан, мени унда мукофотла ва менга ундан яхшироқ (нарса) бер› десин» дедилар.