حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، قَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعُودُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أُبَىٍّ فِي مَرَضِهِ الَّذِي مَاتَ فِيهِ فَلَمَّا دَخَلَ عَلَيْهِ عَرَفَ فِيهِ الْمَوْتَ قَالَ " قَدْ كُنْتُ أَنْهَاكَ عَنْ حُبِّ يَهُودَ " . قَالَ فَقَدْ أَبْغَضَهُمْ أَسْعَدُ بْنُ زُرَارَةَ فَمَهْ فَلَمَّا مَاتَ أَتَاهُ ابْنُهُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أُبَىٍّ قَدْ مَاتَ فَأَعْطِنِي قَمِيصَكَ أُكَفِّنْهُ فِيهِ . فَنَزَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَمِيصَهُ فَأَعْطَاهُ إِيَّاهُ .
Бизга Абдул Азиз ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Салама Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Зуҳрийдан, у Урвадан, у Усома ибн Зайддан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Абдуллаҳ ибн Убаййни ўлганида ўлимига сабаб бўлган касаллигида бориб кўргани чиқдилар. Унинг олдига кирганларида, унда ўлим (аломатини) сездилар ва: «Мен сени яҳудийларни севишдан қайтарардим» дедилар. У: «Асъад ибн Зурорага ҳам улар ёмон кўринарди (яъни ҳамма яҳудийларни ёмон кўрмаган), энди нима бўпти?» деди. У ўлганида, ўғли у кишининг олдига келиб: «Ё Расулуллаҳ, Абдуллаҳ ибн Убайй вафот этди, менга кўйлагингизни беринг, мен уни унда кафанлай» деди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кўйлакларини ечиб унга бердилар.