حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ سُفْيَانَ، حَدَّثَنِي أَبُو إِسْحَاقَ، عَنْ نَاجِيَةَ بْنِ كَعْبٍ، عَنْ عَلِيٍّ، عَلَيْهِ السَّلاَمُ قَالَ قُلْتُ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِنَّ عَمَّكَ الشَّيْخَ الضَّالَّ قَدْ مَاتَ . قَالَ " اذْهَبْ فَوَارِ أَبَاكَ ثُمَّ لاَ تُحْدِثَنَّ شَيْئًا حَتَّى تَأْتِيَنِي " . فَذَهَبْتُ فَوَارَيْتُهُ وَجِئْتُهُ فَأَمَرَنِي فَاغْتَسَلْتُ وَدَعَا لِي .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Яҳё Суфёндан ривоят қилди, менга Абу Ишоқ Ножия ибн Каъбдан, у Алидан — унга салом бўлсин — ривоят қилди: У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга: «Сенинг адашган кекса амакинг вафот этди» дедим. (У) деди: «Бор, отангни дафн қил, сўнг менинг олдимга келмагунингча ҳеч нарса қилма». Бас, мен бориб уни дафн қилдим ва унинг олдига келдим. У менга буюрди ва мен ғусл қилдим, у эса менга дуо қилди.