حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَبَاحٍ الأَنْصَارِيِّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو قَتَادَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ فِي سَفَرٍ لَهُ فَعَطِشُوا فَانْطَلَقَ سَرَعَانُ النَّاسِ فَلَزِمْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تِلْكَ اللَّيْلَةَ فَقَالَ " حَفِظَكَ اللَّهُ بِمَا حَفِظْتَ بِهِ نَبِيَّهُ " .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод Собит ал-Бунонийдан, у Абдуллаҳ ибн Рабоҳ ал-Ансорийдан ривоят қилди, у деди: Бизга Абу Қатода ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир сафарида эдилар, одамлар чанқаб қолдилар. Шунда одамларнинг шошқалоқлари (сув излаб) кетиб қолдилар, мен эса ўша кечаси Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ёпишиб қолдим. Шунда у: «Аллаҳнинг Набийсини сақлаганинг учун Аллаҳ сени сақласин», деди.