Чақирилганда "лаббай" дейиш

Odob kitobi · 1 ҳадис

باب فِي الرَّجُلِ يُنَادِي الرَّجُلَ فَيَقُولُ لَبَّيْكَ

حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، أَخْبَرَنَا يَعْلَى بْنُ عَطَاءٍ، عَنْ أَبِي هَمَّامٍ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَسَارٍ، أَنَّ أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْفِهْرِيَّ، قَالَ شَهِدْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُنَيْنًا فَسِرْنَا فِي يَوْمٍ قَائِظٍ شَدِيدِ الْحَرِّ فَنَزَلْنَا تَحْتَ ظِلِّ الشَّجَرَةِ فَلَمَّا زَالَتِ الشَّمْسُ لَبِسْتُ لأْمَتِي وَرَكِبْتُ فَرَسِي فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ فِي فُسْطَاطِهِ فَقُلْتُ السَّلاَمُ عَلَيْكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَرَحْمَةُ اللَّهِ وَبَرَكَاتُهُ قَدْ حَانَ الرَّوَاحُ فَقَالَ ‏"‏ أَجَلْ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ يَا بِلاَلُ قُمْ ‏"‏ ‏.‏ فَثَارَ مِنْ تَحْتِ سَمُرَةٍ كَأَنَّ ظِلَّهُ ظِلُّ طَائِرٍ فَقَالَ لَبَّيْكَ وَسَعْدَيْكَ وَأَنَا فِدَاؤُكَ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ أَسْرِجْ لِي الْفَرَسَ ‏"‏ ‏.‏ فَأَخْرَجَ سَرْجًا دَفَّتَاهُ مِنْ لِيفٍ لَيْسَ فِيهِ أَشَرٌ وَلاَ بَطَرٌ فَرَكِبَ وَرَكِبْنَا ‏.‏ وَسَاقَ الْحَدِيثَ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْفِهْرِيُّ لَيْسَ لَهُ إِلاَّ هَذَا الْحَدِيثُ وَهُوَ حَدِيثٌ نَبِيلٌ جَاءَ بِهِ حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ ‏.‏

Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Яъло ибн Ато Абу Ҳаммом Абдуллаҳ ибн Ясордан хабар бердики, Абу Абдурраҳмон ал-Фиҳрий деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Ҳунайнда ҳозир бўлдим. Биз жуда иссиқ, қизғин бир кунда йўл юрдик ва дарахт сояси остига тушдик. Қуёш оғганда мен совутимни кийиб, отимга миндим ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келдим, у ўз чодирида эди. Мен: «Салому алайка, эй Расулуллаҳ, Аллаҳнинг раҳмати ва баракотлари бўлсин, жўнаш вақти етди», дедим. У: «Ҳа», деди. Сўнг: «Эй Билол, тур», деди. Шунда Билол бир самура дарахти остидан турди, унинг сояси худди қуш соясидек эди. У: «Лаббайка ва саъдайка, мен сенга фидо бўлай», деди. У: «Менга отни эгарла», деди. Шунда у икки ёни хурмо толасидан бўлган, унда кибр ҳам, баҳодирлик манманлиги ҳам бўлмаган бир эгарни чиқарди. Сўнг у минди ва биз ҳам миндик. Ва у ҳадисни давом эттирди. Абу Довуд деди: Абу Абдурраҳмон ал-Фиҳрийдан фақат шу ҳадис бор, у улуғ бир ҳадис бўлиб, уни Ҳаммод ибн Салама келтирган.