حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحِيمِ بْنُ مُطَرِّفٍ الرُّؤَاسِيُّ، حَدَّثَنَا عِيسَى، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ قَيْسٍ، عَنْ دُكَيْنِ بْنِ سَعِيدٍ الْمُزَنِيِّ، قَالَ أَتَيْنَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلْنَاهُ الطَّعَامَ فَقَالَ " يَا عُمَرُ اذْهَبْ فَأَعْطِهِمْ " . فَارْتَقَى بِنَا إِلَى عِلِّيَّةٍ فَأَخَذَ الْمِفْتَاحَ مِنْ حُجْزَتِهِ فَفَتَحَ .
Бизга Абдурраҳим ибн Мутарриф ар-Руосий ривоят қилди: Бизга Ийсо Исмоилдан, у Қайсдан, у Дукайн ибн Саъид ал-Музанийдан ривоят қилди. У айтди: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келиб, улардан таом сўрадик. Шунда у: «Эй Умар, бориб, уларга бер» дедилар. (Умар) бизни бир баландликка (омборхонага) олиб чиқди ва белидан калитни олиб, (эшикни) очди.