باب فِي الرُّخْصَةِ فِي الْجَمْعِ بَيْنَهُمَا
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ، وَأَبُو بَكْرٍ ابْنَا أَبِي شَيْبَةَ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ فِطْرٍ، عَنْ مُنْذِرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ ابْنِ الْحَنَفِيَّةِ، قَالَ قَالَ عَلِيٌّ رَحِمَهُ اللَّهُ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنْ وُلِدَ لِي مِنْ بَعْدِكَ وَلَدٌ أُسَمِّيهِ بِاسْمِكَ وَأُكْنِيهِ بِكُنْيَتِكَ قَالَ " نَعَمْ " . وَلَمْ يَقُلْ أَبُو بَكْرٍ قُلْتُ قَالَ عَلِيٌّ عَلَيْهِ السَّلاَمُ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Усмон ва Абу Бакр — Ибн Абу Шайбанинг икки ўғли — ривоят қилди, улар: Бизга Абу Усома Фитрдан, у Мунзирдан, у Муҳаммад ибнул-Ҳанафиядан ривоят қилди, у айтди: Али раҳимаҳуллаҳ айтди: «Эй Расулуллаҳ, агар сиздан кейин менга фарзанд туғилса, унга исмингиз билан исм қўйиб, кунянгиз билан куня қилсам бўладими?» дедим. У: «Ҳа» деди. Абу Бакр: «дедим» демади. Али алайҳиссалом Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга айтди, деди.
حَدَّثَنَا النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِمْرَانَ الْحَجَبِيُّ، عَنْ جَدَّتِهِ، صَفِيَّةَ بِنْتِ شَيْبَةَ عَنْ عَائِشَةَ، رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا قَالَتْ جَاءَتِ امْرَأَةٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي قَدْ وَلَدْتُ غُلاَمًا فَسَمَّيْتُهُ مُحَمَّدًا وَكَنَّيْتُهُ أَبَا الْقَاسِمِ فَذُكِرَ لِي أَنَّكَ تَكْرَهُ ذَلِكَ فَقَالَ " مَا الَّذِي أَحَلَّ اسْمِي وَحَرَّمَ كُنْيَتِي " . أَوْ " مَا الَّذِي حَرَّمَ كُنْيَتِي وَأَحَلَّ اسْمِي " .
Бизга Нуфайлий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Имрон Ҳажабий ўз бувиси Сафийя бинти Шайбадан, у Оишадан розияллаҳу анҳо ривоят қилди, у айтди: Бир аёл Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига келиб: «Эй Расулуллаҳ, мен бир ўғил туғдим, унга Муҳаммад деб исм қўйдим ва Абул-Қосим деб куня қилдим. Менга сизнинг бундан кароҳат қилишингиз айтилди» деди. Шунда у: «Исмимни ҳалол қилиб, кунямни ҳаром қилган нарса нима?» ёки «Кунямни ҳаром қилиб, исмимни ҳалол қилган нарса нима?» деди.