حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كَانَتِ الْعَضْبَاءُ لاَ تُسْبَقُ فَجَاءَ أَعْرَابِيٌّ عَلَى قَعُودٍ لَهُ فَسَابَقَهَا فَسَبَقَهَا الأَعْرَابِيُّ فَكَأَنَّ ذَلِكَ شَقَّ عَلَى أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " حَقٌّ عَلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ أَنْ لاَ يَرْفَعَ شَيْئًا مِنَ الدُّنْيَا إِلاَّ وَضَعَهُ " .
Бизга Мусо ибн Исмоил, бизга Ҳаммод, у Собитдан, у Анасдан ривоят қилиб деди: Азбў (деб аталган туя) ҳеч ким ўзиб кета олмас эди. Бир аъробий ўзининг туясида келиб у билан пойга қилди, ва аъробий уни ўзиб кетди. Бу Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларига оғир ботгандек бўлди. Шунда у: «Аллаҳ азза ва жалла зиммасидаги ҳақ шуки, У дунёдан бирор нарсани кўтармайди, балки уни пасайтириб қўяди» дедилар.