حَدَّثَنَا أَبُو كَامِلٍ، وَحُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، - الْمَعْنَى - أَنَّ خَالِدَ بْنَ الْحَارِثِ، حَدَّثَهُمْ حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ امْرَأَةً، أَتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَمَعَهَا ابْنَةٌ لَهَا وَفِي يَدِ ابْنَتِهَا مَسَكَتَانِ غَلِيظَتَانِ مِنْ ذَهَبٍ فَقَالَ لَهَا " أَتُعْطِينَ زَكَاةَ هَذَا " . قَالَتْ لاَ . قَالَ " أَيَسُرُّكِ أَنْ يُسَوِّرَكِ اللَّهُ بِهِمَا يَوْمَ الْقِيَامَةِ سِوَارَيْنِ مِنْ نَارٍ " . قَالَ فَخَلَعَتْهُمَا فَأَلْقَتْهُمَا إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَقَالَتْ هُمَا لِلَّهِ عَزَّ وَجَلَّ وَلِرَسُولِهِ .
Бизга Абу Комил ва Ҳумайд ибн Масъада — мазмунан — ривоят қилдилар, Холид ибн ал-Ҳорис уларга ривоят қилган, бизга Ҳусайн Амр ибн Шуъайбдан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилди: Бир аёл Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига келди, у билан бирга қизи бор эди, қизининг қўлида олтиндан иккита йўғон билакузук бор эди. Шунда у киши унга: «Сен буларнинг закотини берасанми?» дедилар. У: «Йўқ», деди. У киши: «Қиёмат куни Аллаҳ сенга улар ўрнига оловдан иккита билакузук тақиб қўйишини хоҳлайсанми?» дедилар. Ривоятчи деди: Шунда у (аёл) иккаласини ечиб, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга ташлади ва: «Улар Аллаҳ азза ва жалла ва Унинг Расули учундир», деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا عَتَّابٌ، - يَعْنِي ابْنَ بَشِيرٍ - عَنْ ثَابِتِ بْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَلْبَسُ أَوْضَاحًا مِنْ ذَهَبٍ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَكَنْزٌ هُوَ فَقَالَ " مَا بَلَغَ أَنْ تُؤَدَّى زَكَاتُهُ فَزُكِّيَ فَلَيْسَ بِكَنْزٍ " .
Бизга Муҳаммад ибн Ийсо ривоят қилди, бизга Аттооб — яъни ибн Башийр — Собит ибн Ажлондан, у Атодан, у Умму Саламадан ривоят қилди. У деди: Мен олтиндан зийнат (тақинчоқ) тақар эдим, шунда: «Эй Расулуллаҳ, бу канз (яширилган, закоти берилмаган бойлик) бўладими?» дедим. У киши: «Закоти бериладиган даражага етиб, закоти берилган нарса канз эмас», дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِدْرِيسَ الرَّازِيُّ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ الرَّبِيعِ بْنِ طَارِقٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي جَعْفَرٍ، أَنَّ مُحَمَّدَ بْنَ عَمْرِو بْنِ عَطَاءٍ، أَخْبَرَهُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَدَّادِ بْنِ الْهَادِ، أَنَّهُ قَالَ دَخَلْنَا عَلَى عَائِشَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ دَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَأَى فِي يَدِي فَتَخَاتٍ مِنْ وَرِقٍ فَقَالَ " مَا هَذَا يَا عَائِشَةُ " . فَقُلْتُ صَنَعْتُهُنَّ أَتَزَيَّنُ لَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " أَتُؤَدِّينَ زَكَاتَهُنَّ " . قُلْتُ لاَ أَوْ مَا شَاءَ اللَّهُ . قَالَ " هُوَ حَسْبُكِ مِنَ النَّارِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Идрийс ар-Розий ривоят қилди, бизга Амр ибн ар-Рабиъ ибн Ториқ ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Айюб Убайдуллаҳ ибн Аби Жаъфардан ривоят қилди: Муҳаммад ибн Амр ибн Ато унга Абдуллаҳ ибн Шаддод ибн ал-Ҳоддан хабар берди: У деди: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг завжалари Оишанинг ҳузурига кирдик. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузуримга кириб қолиб, қўлимда кумушдан узуклар борлигини кўрдилар ва: «Бу нима, эй Оиша?» дедилар. Мен: «Уларни сен учун зийнатланай деб ясатдим, эй Расулуллаҳ», дедим. У киши: «Уларнинг закотини берасанми?» дедилар. Мен: «Йўқ», ёки «Аллаҳ хоҳлаганча», дедим. У киши: «У сенга оловдан етарли (азоб бўлиб)», дедилар.
حَدَّثَنَا صَفْوَانُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عُمَرَ بْنِ يَعْلَى، فَذَكَرَ الْحَدِيثَ نَحْوَ حَدِيثِ الْخَاتَمِ . قِيلَ لِسُفْيَانَ كَيْفَ تُزَكِّيهِ قَالَ تَضُمُّهُ إِلَى غَيْرِهِ .
Бизга Сафвон ибн Соолиҳ ривоят қилди, бизга ал-Валийд ибн Муслим ривоят қилди, бизга Суфён Умар ибн Яълодан ривоят қилди. Сўнг у ҳадисни узук ҳадисига ўхшатиб зикр қилди. Суфёндан: «Уни қандай закот қиласан?» деб сўралди. У: «Уни бошқасига қўшасан», деди.