حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ فِي الأُولَيَيْنِ بِأُمِّ الْكِتَابِ وَسُورَتَيْنِ، وَفِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُخْرَيَيْنِ بِأُمِّ الْكِتَابِ، وَيُسْمِعُنَا الآيَةَ، وَيُطَوِّلُ فِي الرَّكْعَةِ الأُولَى مَا لاَ يُطَوِّلُ فِي الرَّكْعَةِ الثَّانِيَةِ، وَهَكَذَا فِي الْعَصْرِ وَهَكَذَا فِي الصُّبْحِ.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди: Ҳаммом бизга айтди, Яҳёдан, у Абдуллаҳ ибн Абу Қатодадан, у отасидан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам пешинда дастлабки икки (ракат)да Китобнинг онаси (Фотиҳа) ва икки сурани, охирги икки ракатда Китобнинг онасини ўқир, бизга (гоҳида) оятни эшиттирар эдилар. Биринчи ракатда иккинчи ракатда чўзмагандек чўзар эдилар. Асрда ҳам шундай, субҳда ҳам шундай.