حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنِ الأَعْلَمِ ـ وَهْوَ زِيَادٌ ـ عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ أَبِي بَكْرَةَ، أَنَّهُ انْتَهَى إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ رَاكِعٌ، فَرَكَعَ قَبْلَ أَنْ يَصِلَ إِلَى الصَّفِّ، فَذَكَرَ ذَلِكَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " زَادَكَ اللَّهُ حِرْصًا وَلاَ تَعُدْ ".
Мусо ибн Исмоил бизга айтди: Ҳаммом бизга айтди, Аълам — у Зиёд — дан, у Ҳасандан, у Абу Бакрадан: У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга — у зот руку ҳолатида экан — етиб келди ва сафга етиб боришдан олдин (ёлғиз) руку қилди. Буни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга зикр қилди. У зот: «Аллаҳ сенинг ҳарислигингни (хайрга интилишингни) зиёда қилсин, аммо қайта қилма (бундай қилишни такрорлама)», дедилар.