حَدَّثَنَا مُعَلَّى بْنُ أَسَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، قَالَ جَاءَنَا مَالِكُ بْنُ الْحُوَيْرِثِ فَصَلَّى بِنَا فِي مَسْجِدِنَا هَذَا فَقَالَ إِنِّي لأُصَلِّي بِكُمْ، وَمَا أُرِيدُ الصَّلاَةَ، وَلَكِنْ أُرِيدُ أَنْ أُرِيَكُمْ كَيْفَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي. قَالَ أَيُّوبُ فَقُلْتُ لأَبِي قِلاَبَةَ وَكَيْفَ كَانَتْ صَلاَتُهُ قَالَ مِثْلَ صَلاَةِ شَيْخِنَا هَذَا ـ يَعْنِي عَمْرَو بْنَ سَلِمَةَ ـ قَالَ أَيُّوبُ وَكَانَ ذَلِكَ الشَّيْخُ يُتِمُّ التَّكْبِيرَ، وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ عَنِ السَّجْدَةِ الثَّانِيَةِ جَلَسَ وَاعْتَمَدَ عَلَى الأَرْضِ، ثُمَّ قَامَ.
Муъалло ибн Асад бизга айтди: Вуҳайб бизга айтди, Айюбдан, у Абу Қилобадан: У деди: Бизнинг олдимизга Молик ибн Ҳувайрис келди, бизнинг мана шу масжидимизда бизга намоз ўқиб берди ва: ‹Мен сизларга намоз ўқиб бераман, (асил) намозни кўзламайман, балки Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни қандай намоз ўқиганини кўрганимни сизларга кўрсатмоқчиман›, деди. Айюб деди: Мен Абу Қилобага: ‹Унинг намози қандай эди?› дедим. У: ‹Мана шу шайхимиз — яъни Амр ибн Саламанинг — намозидек›, деди. Айюб деди: Ўша шайх такбирни тўкис айтар, иккинчи саждадан бошини кўтарса, ўтирар ва ерга таянар, сўнг (қиёмга) турар эди.