Имом саломи билан кифояланиш

Azon kitobi · 2 ҳадис

باب مَنْ لَمْ يَرَ رَدَّ السَّلاَمِ عَلَى الإِمَامِ وَاكْتَفَى بِتَسْلِيمِ الصَّلاَةِ

حَدَّثَنَا عَبْدَانُ، قَالَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَحْمُودُ بْنُ الرَّبِيعِ،، وَزَعَمَ، أَنَّهُ عَقَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَقَلَ مَجَّةً مَجَّهَا مِنْ دَلْوٍ كَانَ فِي دَارِهِمْ‏.‏ قَالَ سَمِعْتُ عِتْبَانَ بْنَ مَالِكٍ الأَنْصَارِيَّ، ثُمَّ أَحَدَ بَنِي سَالِمٍ قَالَ كُنْتُ أُصَلِّي لِقَوْمِي بَنِي سَالِمٍ، فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ إِنِّي أَنْكَرْتُ بَصَرِي، وَإِنَّ السُّيُولَ تَحُولُ بَيْنِي وَبَيْنَ مَسْجِدِ قَوْمِي، فَلَوَدِدْتُ أَنَّكَ جِئْتَ فَصَلَّيْتَ فِي بَيْتِي مَكَانًا، حَتَّى أَتَّخِذَهُ مَسْجِدًا فَقَالَ ‏"‏ أَفْعَلُ إِنْ شَاءَ اللَّهُ ‏"‏‏.‏ فَغَدَا عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ مَعَهُ بَعْدَ مَا اشْتَدَّ النَّهَارُ، فَاسْتَأْذَنَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَأَذِنْتُ لَهُ، فَلَمْ يَجْلِسْ حَتَّى قَالَ ‏"‏ أَيْنَ تُحِبُّ أَنْ أُصَلِّيَ مِنْ بَيْتِكَ ‏"‏‏.‏ فَأَشَارَ إِلَيْهِ مِنَ الْمَكَانِ الَّذِي أَحَبَّ أَنْ يُصَلِّيَ فِيهِ، فَقَامَ فَصَفَفْنَا خَلْفَهُ ثُمَّ سَلَّمَ، وَسَلَّمْنَا حِينَ سَلَّمَ‏.‏

Абдон бизга айтди: Абдуллаҳ бизга хабар берди: Маъмар бизга хабар берди, Зуҳрийдан: Маҳмуд ибн Робиъ менга хабар берди — у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни эслайди деб даъво қилди, у зот уларнинг уйидаги бир пақирдан оғзига олиб (юзига) пуркаган сувини эслайди: У деди: Мен Итбон ибн Молик Ансорий, сўнг Бану Салимнинг бир аъзоси (деган киши)ни эшитдим: У деди: Мен ўз қавмим Бану Салимга намоз ўқиб берар эдим. Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: ‹Менинг кўзим хира тортди, селлар мен билан қавмим масжиди орасини тўсади. Мен сизнинг келиб, уйимда бир жойда намоз ўқишингизни, уни намозгоҳ қилиб олишимни истар эдим›, дедим. У зот: «Иншааллаҳ, қиламан», дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам — Абу Бакр у зот билан бирга — кундуз қизигандан кейин менинг олдимга келдилар. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (киришга) рухсат сўрадилар, мен рухсат бердим. У зот ўтирмай туриб: «Уйингнинг қайси жойида намоз ўқишимни истайсан?» дедилар. У (Итбон) у зотга ўзи намоз ўқишларини истаган жойга ишора қилди. У зот турдилар, биз у зотнинг ортида саф тортдик, сўнг салом бердилар, биз ҳам у зот салом берганида салом бердик.

حَدَّثَنَا عَبْدَانُ، قَالَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَحْمُودُ بْنُ الرَّبِيعِ،، وَزَعَمَ، أَنَّهُ عَقَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَقَلَ مَجَّةً مَجَّهَا مِنْ دَلْوٍ كَانَ فِي دَارِهِمْ‏.‏ قَالَ سَمِعْتُ عِتْبَانَ بْنَ مَالِكٍ الأَنْصَارِيَّ، ثُمَّ أَحَدَ بَنِي سَالِمٍ قَالَ كُنْتُ أُصَلِّي لِقَوْمِي بَنِي سَالِمٍ، فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ إِنِّي أَنْكَرْتُ بَصَرِي، وَإِنَّ السُّيُولَ تَحُولُ بَيْنِي وَبَيْنَ مَسْجِدِ قَوْمِي، فَلَوَدِدْتُ أَنَّكَ جِئْتَ فَصَلَّيْتَ فِي بَيْتِي مَكَانًا، حَتَّى أَتَّخِذَهُ مَسْجِدًا فَقَالَ ‏"‏ أَفْعَلُ إِنْ شَاءَ اللَّهُ ‏"‏‏.‏ فَغَدَا عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ مَعَهُ بَعْدَ مَا اشْتَدَّ النَّهَارُ، فَاسْتَأْذَنَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَأَذِنْتُ لَهُ، فَلَمْ يَجْلِسْ حَتَّى قَالَ ‏"‏ أَيْنَ تُحِبُّ أَنْ أُصَلِّيَ مِنْ بَيْتِكَ ‏"‏‏.‏ فَأَشَارَ إِلَيْهِ مِنَ الْمَكَانِ الَّذِي أَحَبَّ أَنْ يُصَلِّيَ فِيهِ، فَقَامَ فَصَفَفْنَا خَلْفَهُ ثُمَّ سَلَّمَ، وَسَلَّمْنَا حِينَ سَلَّمَ‏.‏

Абдон бизга айтди: Абдуллаҳ бизга хабар берди: Маъмар бизга хабар берди, Зуҳрийдан: Маҳмуд ибн Робиъ менга хабар берди — у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни эслайди деб даъво қилди, у зот уларнинг уйидаги бир пақирдан оғзига олиб (юзига) пуркаган сувини эслайди: У деди: Мен Итбон ибн Молик Ансорий, сўнг Бану Салимнинг бир аъзоси (деган киши)ни эшитдим: У деди: Мен ўз қавмим Бану Салимга намоз ўқиб берар эдим. Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: ‹Менинг кўзим хира тортди, селлар мен билан қавмим масжиди орасини тўсади. Мен сизнинг келиб, уйимда бир жойда намоз ўқишингизни, уни намозгоҳ қилиб олишимни истар эдим›, дедим. У зот: «Иншааллаҳ, қиламан», дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам — Абу Бакр у зот билан бирга — кундуз қизигандан кейин менинг олдимга келдилар. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (киришга) рухсат сўрадилар, мен рухсат бердим. У зот ўтирмай туриб: «Уйингнинг қайси жойида намоз ўқишимни истайсан?» дедилар. У у зотга ўзи намоз ўқишларини истаган жойга ишора қилди. У зот турдилар, биз у зотнинг ортида саф тортдик, сўнг салом бердилар, биз ҳам у зот салом берганида салом бердик.