حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ بَيْنَمَا نَحْنُ نُصَلِّي مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِذْ سَمِعَ جَلَبَةَ رِجَالٍ فَلَمَّا صَلَّى قَالَ " مَا شَأْنُكُمْ ". قَالُوا اسْتَعْجَلْنَا إِلَى الصَّلاَةِ. قَالَ " فَلاَ تَفْعَلُوا، إِذَا أَتَيْتُمُ الصَّلاَةَ فَعَلَيْكُمْ بِالسَّكِينَةِ، فَمَا أَدْرَكْتُمْ فَصَلُّوا وَمَا فَاتَكُمْ فَأَتِمُّوا ".
Абу Нуъайм бизга айтди: Шайбон бизга айтди, Яҳёдан, у Абдуллаҳ ибн Абу Қатодадан, у отасидан: У деди: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан намоз ўқиётганимизда, у зот кишиларнинг шовқинини эшитдилар. Намозни ўқиб бўлганларида: «Ҳолингиз нима эди (нимага шошилдингиз)?» дедилар. Улар: ‹Намозга шошилдик›, дедилар. У зот: «Ундай қилманг. Намозга келганингизда вазминлик (сокинлик) билан келинг. Нимани улгурсангиз ўқинг, нима ўтиб кетса, тўкис адо этинг», дедилар.