حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لَيْسَ صَلاَةٌ أَثْقَلَ عَلَى الْمُنَافِقِينَ مِنَ الْفَجْرِ وَالْعِشَاءِ، وَلَوْ يَعْلَمُونَ مَا فِيهِمَا لأَتَوْهُمَا وَلَوْ حَبْوًا، لَقَدْ هَمَمْتُ أَنْ آمُرَ الْمُؤَذِّنَ فَيُقِيمَ، ثُمَّ آمُرَ رَجُلاً يَؤُمُّ النَّاسَ، ثُمَّ آخُذَ شُعَلاً مِنْ نَارٍ فَأُحَرِّقَ عَلَى مَنْ لاَ يَخْرُجُ إِلَى الصَّلاَةِ بَعْدُ ".
Умар ибн Ҳафс бизга айтди: Отам бизга айтди: Аъмаш бизга айтди: Абу Солиҳ менга айтди, Абу Ҳурайрадан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мунофиқларга бомдод ва хуфтондан оғирроқ намоз йўқ. Агар улар бу иккисида нима (савоб) борлигини билганларида, судралиб бўлса ҳам уларга келар эдилар. Мен муаззинга иқомат айтишни, сўнг бир кишига одамларга имом бўлишни буюриб, сўнг олов тутамларини олиб, намозга чиқмаганларнинг (уйларини) устиларидан ёқиб юборишни кўнглимга келтирдим», дедилар.