حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، قَالَ أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ الأَنْصَارِيُّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَكِبَ فَرَسًا، فَجُحِشَ شِقُّهُ الأَيْمَنُ، قَالَ أَنَسٌ ـ رضى الله عنه ـ فَصَلَّى لَنَا يَوْمَئِذٍ صَلاَةً مِنَ الصَّلَوَاتِ وَهْوَ قَاعِدٌ، فَصَلَّيْنَا وَرَاءَهُ قُعُودًا، ثُمَّ قَالَ لَمَّا سَلَّمَ " إِنَّمَا جُعِلَ الإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ، فَإِذَا صَلَّى قَائِمًا فَصَلُّوا قِيَامًا، وَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا، وَإِذَا رَفَعَ فَارْفَعُوا، وَإِذَا سَجَدَ فَاسْجُدُوا وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ. فَقُولُوا رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ ".
Абул-Ямон бизга айтди: Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан: Анас ибн Молик Ансорий менга хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир отга миндилар, ўнг ёнлари шилинди. Анас розияллаҳу анҳу деди: У зот ўша куни бизга намозлардан бирини ўтирган ҳолда ўқиб бердилар, биз ҳам у зотнинг ортида ўтириб ўқидик. Сўнг салом берганларида: «Албатта имом унга эргашилиш учун (тайинлангандир). У тик туриб ўқиса, сиз ҳам тик туриб ўқинглар; у руку қилса, сиз ҳам руку қилинг; у (бошини) кўтарса, сиз ҳам кўтаринглар; у сажда қилса, сиз ҳам сажда қилинглар; у: ‹Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ› деса, сиз: ‹Роббана ва лакал-ҳамд› денглар», дедилар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّهُ قَالَ خَرَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ فَرَسٍ فَجُحِشَ فَصَلَّى لَنَا قَاعِدًا فَصَلَّيْنَا مَعَهُ قُعُودًا، ثُمَّ انْصَرَفَ فَقَالَ " إِنَّمَا الإِمَامُ ـ أَوْ إِنَّمَا جُعِلَ الإِمَامُ ـ لِيُؤْتَمَّ بِهِ، فَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا، وَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا، وَإِذَا رَفَعَ فَارْفَعُوا، وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ. فَقُولُوا رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ. وَإِذَا سَجَدَ فَاسْجُدُوا ".
Қутайба ибн Саъид бизга айтди: Лайс бизга айтди, Ибн Шиҳобдан, у Анас ибн Моликдан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир отдан йиқилиб шилинди. У зот бизга ўтириб намоз ўқиб бердилар, биз ҳам у зот билан ўтириб ўқидик. Сўнг (намоздан) қайтганларида: «Албатта имом — ёки: имом (шунинг учун) тайинлангандир — унга эргашилиш учун (тайинлангандир). У такбир айтса, сиз ҳам такбир айтинг; у руку қилса, сиз ҳам руку қилинг; у (бошини) кўтарса, сиз ҳам кўтаринглар; у: ‹Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ› деса, сиз: ‹Роббана лакал-ҳамд› денглар; у сажда қилса, сиз ҳам сажда қилинглар», дедилар.
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، قَالَ أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا جُعِلَ الإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ، فَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا، وَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا، وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ. فَقُولُوا رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ. وَإِذَا سَجَدَ فَاسْجُدُوا، وَإِذَا صَلَّى جَالِسًا فَصَلُّوا جُلُوسًا أَجْمَعُونَ ".
Абул-Ямон бизга айтди: Шуъайб бизга хабар берди: Абуз-Зинод менга айтди, Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта имом унга эргашилиш учун (тайинлангандир). У такбир айтса, сиз ҳам такбир айтинг; у руку қилса, сиз ҳам руку қилинг; у: ‹Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ› деса, сиз: ‹Роббана ва лакал-ҳамд› денглар; у сажда қилса, сиз ҳам сажда қилинглар; у ўтириб ўқиса, сиз ҳам ҳаммангиз ўтириб ўқинглар», дедилар.