حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، قَالَ كُنَّا عِنْدَ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ فَذَكَرُوا الدَّجَّالَ أَنَّهُ قَالَ " مَكْتُوبٌ بَيْنَ عَيْنَيْهِ كَافِرٌ ". فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ لَمْ أَسْمَعْهُ وَلَكِنَّهُ قَالَ " أَمَّا مُوسَى كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَيْهِ إِذِ انْحَدَرَ فِي الْوَادِي يُلَبِّي ".
Муҳаммад ибн Мусанно бизга айтди: Ибн Абу Адий менга айтди, Ибн Авндан, у Мужоҳиддан: У деди: Биз Ибн Аббос розияллаҳу анҳуманинг олдида эдик. Улар Дажжолни зикр қилди: ‹У (Набий): ‹Унинг икки кўзи орасида ‹кофир› деб ёзилган› деди› (деишди). Ибн Аббос: ‹Мен буни эшитмадим, лекин у: ‹Мусога келса, гўё мен унга қараб тургандекман, у водийга тушиб талбия айтаётганида› деди› деди.