Аллаҳнинг "Ҳаж — маълум ойлардадир" ояти

Haj kitobi · 1 ҳадис

بَابُ قَوْلِ اللَّهِ تَعَالَى: {الْحَجُّ أَشْهُرٌ مَعْلُومَاتٌ فَمَنْ فَرَضَ فِيهِنَّ الْحَجَّ فَلاَ رَفَثَ وَلاَ فُسُوقَ وَلاَ جِدَالَ فِي الْحَجِّ}

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرٍ الْحَنَفِيُّ، حَدَّثَنَا أَفْلَحُ بْنُ حُمَيْدٍ، سَمِعْتُ الْقَاسِمَ بْنَ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي أَشْهُرِ الْحَجِّ، وَلَيَالِي الْحَجِّ وَحُرُمِ الْحَجِّ، فَنَزَلْنَا بِسَرِفَ قَالَتْ فَخَرَجَ إِلَى أَصْحَابِهِ فَقَالَ ‏"‏ مَنْ لَمْ يَكُنْ مِنْكُمْ مَعَهُ هَدْىٌ فَأَحَبَّ أَنْ يَجْعَلَهَا عُمْرَةً فَلْيَفْعَلْ، وَمَنْ كَانَ مَعَهُ الْهَدْىُ فَلاَ ‏"‏‏.‏ قَالَتْ فَالآخِذُ بِهَا وَالتَّارِكُ لَهَا مِنْ أَصْحَابِهِ قَالَتْ فَأَمَّا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَرِجَالٌ مِنْ أَصْحَابِهِ فَكَانُوا أَهْلَ قُوَّةٍ، وَكَانَ مَعَهُمُ الْهَدْىُ، فَلَمْ يَقْدِرُوا عَلَى الْعُمْرَةِ قَالَتْ فَدَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا أَبْكِي فَقَالَ ‏"‏ مَا يُبْكِيكِ يَا هَنْتَاهْ ‏"‏‏.‏ قُلْتُ سَمِعْتُ قَوْلَكَ لأَصْحَابِكَ فَمُنِعْتُ الْعُمْرَةَ‏.‏ قَالَ ‏"‏ وَمَا شَأْنُكِ ‏"‏‏.‏ قُلْتُ لاَ أُصَلِّي‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَلاَ يَضِيرُكِ، إِنَّمَا أَنْتِ امْرَأَةٌ مِنْ بَنَاتِ آدَمَ كَتَبَ اللَّهُ عَلَيْكِ مَا كَتَبَ عَلَيْهِنَّ، فَكُونِي فِي حَجَّتِكِ، فَعَسَى اللَّهُ أَنْ يَرْزُقَكِيهَا ‏"‏‏.‏ قَالَتْ فَخَرَجْنَا فِي حَجَّتِهِ حَتَّى قَدِمْنَا مِنًى فَطَهَرْتُ، ثُمَّ خَرَجْتُ مِنْ مِنًى فَأَفَضْتُ بِالْبَيْتِ قَالَتْ ثُمَّ خَرَجَتْ مَعَهُ فِي النَّفْرِ الآخِرِ حَتَّى نَزَلَ الْمُحَصَّبَ، وَنَزَلْنَا مَعَهُ فَدَعَا عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ أَبِي بَكْرٍ فَقَالَ ‏"‏ اخْرُجْ بِأُخْتِكَ مِنَ الْحَرَمِ، فَلْتُهِلَّ بِعُمْرَةٍ ثُمَّ افْرُغَا، ثُمَّ ائْتِيَا هَا هُنَا، فَإِنِّي أَنْظُرُكُمَا حَتَّى تَأْتِيَانِي ‏"‏‏.‏ ـ قَالَتْ ـ فَخَرَجْنَا حَتَّى إِذَا فَرَغْتُ، وَفَرَغْتُ مِنَ الطَّوَافِ ثُمَّ جِئْتُهُ بِسَحَرَ فَقَالَ ‏"‏ هَلْ فَرَغْتُمْ ‏"‏‏.‏ فَقُلْتُ نَعَمْ‏.‏ فَآذَنَ بِالرَّحِيلِ فِي أَصْحَابِهِ، فَارْتَحَلَ النَّاسُ فَمَرَّ مُتَوَجِّهًا إِلَى الْمَدِينَةِ‏.‏ ضَيْرُ مِنْ ضَارَ يَضِيرُ ضَيْرًا، وَيُقَالُ ضَارَ يَضُورُ ضَوْرًا وَضَرَّ يَضُرُّ ضَرًّا‏.‏

Муҳаммад ибн Башшор бизга айтди: Абу Бакр Ҳанафий менга айтди: Афлаҳ ибн Ҳумайд бизга айтди: Мен Қосим ибн Муҳаммадни эшитди, у Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан ҳаж ойларида, ҳаж кечаларида ва ҳаж ҳаром (ой)ларида (йўлга) чиқдик ва Сарифда (манзилга) тушдик. У деди: У зот ашобларига чиқиб: «Сизлардан кимнинг ёнида ҳадя бўлмаса-ю, уни умра (қилиш)ни хоҳласа, қилсин, кимнинг ёнида ҳадя бўлса, (қилмасин)» дедилар. У деди: Ашобларидан уни қабул қилувчи ҳам, тарк қилувчи ҳам бор эди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ва ашобларидан баъзи кишилар — қувват эгалари (кучли) эди ва уларнинг ёнида ҳадя бор эди — умрага қодир бўлмади. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менинг олдимга кирдилар, мен йиғлар эдим. У зот: «Сени нима йиғлатяпти, эй (хотин)?» дедилар. Мен: ‹Сенинг ашобларингга айтган сўзингни эшитди, мен умрадан тўсилди (ман қилинди)› дедим. У зот: «Сенга нима бўлди?» дедилар. Мен: ‹Намоз ўқимаяпман (ҳайзли)› дедим. У зот: «Бу сенга зарар қилмайди, сен фақат Одам қизларидан бир аёлсан, Аллаҳ сенга уларга ёзган нарсани (ҳайзни) ёзган. Ҳажингда бўлавер, шояд Аллаҳ уни (умрани) сенга ризқ (насиб) қилса» дедилар. У деди: Биз унинг ҳажида (йўлга) чиқдик, ҳатто Минога келдик, мен покландим (ҳайздан), сўнг Минодан чиқиб, Байтни (ифоза) тавоф қилдим. У деди: Сўнг у зот билан охирги (кетадиганлар) қаторида чиқдим, ҳатто у зот Муҳассабга тушди, биз ҳам у зот билан тушдик. У зот Абдурраҳмон ибн Абу Бакрни чақириб: «Синглинг билан Ҳарамдан чиқиб кет, у умра билан талбия айтсин, сўнг ( амални) бажаринглар, сўнг шу ерга кеинглар, мен сизларни — сиз менга келгунингизча — кутаман» дедилар. У деди: Биз чиқдик, ҳатто мен (умрани) бажардим ва тавофни адо этдим, сўнг саҳарда у зотга келдим. У зот: «Бажардингизми?» дедилар. Мен: ‹Ҳа› дедим. У зот ашобларида кўчиш (жўнаш)ни эълон қилди. Одамлар йўлга чиқди, у зот Мадинага юзланиб ўтди. ‹Зайр› — ‹зора-язир-зайран›дан (келган), ‹зора-язур-завран› ва ‹зарра-язурру-зарран› ҳам дейилади (зарар етказиш маъносида).