حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عِيسَى بْنِ طَلْحَةَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَفَ فِي حَجَّةِ الْوَدَاعِ بِمِنًى لِلنَّاسِ يَسْأَلُونَهُ، فَجَاءَهُ رَجُلٌ فَقَالَ لَمْ أَشْعُرْ فَحَلَقْتُ قَبْلَ أَنْ أَذْبَحَ. فَقَالَ " اذْبَحْ وَلاَ حَرَجَ ". فَجَاءَ آخَرُ فَقَالَ لَمْ أَشْعُرْ، فَنَحَرْتُ قَبْلَ أَنْ أَرْمِيَ. قَالَ " ارْمِ وَلاَ حَرَجَ ". فَمَا سُئِلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَنْ شَىْءٍ قُدِّمَ وَلاَ أُخِّرَ إِلاَّ قَالَ افْعَلْ وَلاَ حَرَجَ.
Бизга Исмоил ривоят қилди, у деди: менга Молик, Ибн Шиҳобдан, у Ийсо ибн Талҳа ибн Убайдуллаҳдан, у Абдуллаҳ ибн Амр ибн ал-Осдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Видолашув ҳажжида Минода одамлар учун (савол беришлари учун) тўхтаб турдилар — улар у кишидан сўрардилар. Бир киши келиб: «Билмай қолиб, (қурбонликни) сўйишдан олдин (сочимни) олдириб қўйибман,» деди. У: «Сўй, ҳеч (гуноҳ) йўқ,» дедилар. Бошқаси келиб: «Билмай қолиб, тош отишдан олдин (қурбонликни) сўйибман,» деди. У: «Тошни от, ҳеч (гуноҳ) йўқ,» дедилар. (Ўша куни) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан олдинга сурилган ёки кейинга қолдирилган бирор нарса ҳақида сўралмадики, илло у: «Қилавер, ҳеч (гуноҳ) йўқ,» дедилар.