Расулуллаҳнинг Абдулқайс вакилларини имон ва илмга ундаши

Ilm kitobi · 1 ҳадис

بَابُ تَحْرِيضِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَفْدَ عَبْدِ الْقَيْسِ عَلَى أَنْ يَحْفَظُوا الإِيمَانَ وَالْعِلْمَ وَيُخْبِرُوا مَنْ وَرَاءَهُمْ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، قَالَ كُنْتُ أُتَرْجِمُ بَيْنَ ابْنِ عَبَّاسٍ وَبَيْنَ النَّاسِ فَقَالَ إِنَّ وَفْدَ عَبْدِ الْقَيْسِ أَتَوُا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏"‏ مَنِ الْوَفْدُ ـ أَوْ مَنِ الْقَوْمُ ‏"‏‏.‏ قَالُوا رَبِيعَةُ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ مَرْحَبًا بِالْقَوْمِ ـ أَوْ بِالْوَفْدِ ـ غَيْرَ خَزَايَا وَلاَ نَدَامَى ‏"‏‏.‏ قَالُوا إِنَّا نَأْتِيكَ مِنْ شُقَّةٍ بَعِيدَةٍ، وَبَيْنَنَا وَبَيْنَكَ هَذَا الْحَىُّ مِنْ كُفَّارِ مُضَرَ، وَلاَ نَسْتَطِيعُ أَنْ نَأْتِيَكَ إِلاَّ فِي شَهْرٍ حَرَامٍ فَمُرْنَا بِأَمْرٍ نُخْبِرْ بِهِ مَنْ وَرَاءَنَا، نَدْخُلُ بِهِ الْجَنَّةَ‏.‏ فَأَمَرَهُمْ بِأَرْبَعٍ، وَنَهَاهُمْ عَنْ أَرْبَعٍ أَمَرَهُمْ بِالإِيمَانِ بِاللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ وَحْدَهُ‏.‏ قَالَ ‏"‏ هَلْ تَدْرُونَ مَا الإِيمَانُ بِاللَّهِ وَحْدَهُ ‏"‏‏.‏ قَالُوا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ‏.‏ قَالَ ‏"‏ شَهَادَةُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ، وَإِقَامُ الصَّلاَةِ، وَإِيتَاءُ الزَّكَاةِ، وَصَوْمُ رَمَضَانَ، وَتُعْطُوا الْخُمُسَ مِنَ الْمَغْنَمِ ‏"‏‏.‏ وَنَهَاهُمْ عَنِ الدُّبَّاءِ وَالْحَنْتَمِ وَالْمُزَفَّتِ‏.‏ قَالَ شُعْبَةُ رُبَّمَا قَالَ النَّقِيرِ، وَرُبَّمَا قَالَ الْمُقَيَّرِ‏.‏ قَالَ ‏"‏ احْفَظُوهُ وَأَخْبِرُوهُ مَنْ وَرَاءَكُمْ ‏"‏‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Ғундар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Абу Жамрадан ривоят қилди, у деди: Мен Ибн Аббос билан одамлар ўртасида таржимонлик қилардим. У деди: Абдул-Қайс элчилари Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келишди. У: «Бу қайси вакиллар — ёки: қайси қавм?» дедилар. Улар: «Робиа,» дедилар. У: «Қавмга — ёки: вакилларга — марҳабо! Шарманда ҳам, надоматга учраган ҳам бўлмаган ҳолда (келибсизлар),» дедилар. Улар: «Биз сенга узоқ масофадан келамиз, биз билан сенинг ўртангда Музар кофирларидан бўлган мана шу қабила бор; биз сенга фақат ҳаром ойда кела оламиз. Бизга бир иш буюр — уни ортимиздагиларга етказайлик ва у билан жаннатга кирайлик,» дедилар. Шунда у киши уларни тўрт нарсага буюриб, тўрт нарсадан қайтардилар: уларни ягона Аллаҳ — азза ва жалла — га иймон келтиришга буюрдилар. У: «Ягона Аллаҳга иймон нима эканини биласизларми?» дедилар. Улар: «Аллаҳ ва Унинг Расули яхши билади,» дедилар. У: «‹Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ ва Муҳаммад Аллаҳнинг Расулидир› деб гувоҳлик бериш, намозни барпо қилиш, закот бериш, Рамазон рўзасини тутиш ва ўлжадан бешдан бирни (хумс) беришингиздир,» дедилар. Уларни дубба, ҳантам ва музаффат (идишлари)дан қайтардилар. Шуъба деди: баъзан «нақир» деди, баъзан «муқайяр» деди. У: «Буни ёдда сақланглар ва ортингиздагиларга хабар беринглар,» дедилар.