حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَيُّوبَ، قَالَ سَمِعْتُ عَطَاءً، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، قَالَ أَشْهَدُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ـ أَوْ قَالَ عَطَاءٌ أَشْهَدُ عَلَى ابْنِ عَبَّاسٍ ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ وَمَعَهُ بِلاَلٌ، فَظَنَّ أَنَّهُ لَمْ يُسْمِعِ النِّسَاءَ فَوَعَظَهُنَّ، وَأَمَرَهُنَّ بِالصَّدَقَةِ، فَجَعَلَتِ الْمَرْأَةُ تُلْقِي الْقُرْطَ وَالْخَاتَمَ، وَبِلاَلٌ يَأْخُذُ فِي طَرَفِ ثَوْبِهِ. وَقَالَ إِسْمَاعِيلُ عَنْ أَيُّوبَ عَنْ عَطَاءٍ وَقَالَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ أَشْهَدُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم.
Бизга Сулаймон ибн Ҳарб ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Айюбдан ривоят қилди, у деди: мен Атони эшитдим, у деди: мен Ибн Аббосни шундай деганини эшитдим — ёки Ато: мен Ибн Аббосга гувоҳлик бераман деди —: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Билол билан бирга чиқдилар. У киши аёлларга (ваъзлари) эшитилмаган деб гумон қилиб, уларга ваъз қилдилар ва уларни садақага буюрдилар. Шунда аёл(лар) сирға ва узук(лар)ини ташлай бошлади, Билол эса (уларни) кийимининг этагига оларди. Исмоил, Айюбдан, у Атодан (ривоят қилиб): «Ибн Аббосдан (ривоят қилиб): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га гувоҳлик бераман, деди,» деди.