حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الْوَهَّابِ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، أَخْبَرَنَا عَوْفٌ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي الْحَسَنِ، قَالَ كُنْتُ عِنْدَ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ إِذْ أَتَاهُ رَجُلٌ فَقَالَ يَا أَبَا عَبَّاسٍ إِنِّي إِنْسَانٌ، إِنَّمَا مَعِيشَتِي مِنْ صَنْعَةِ يَدِي، وَإِنِّي أَصْنَعُ هَذِهِ التَّصَاوِيرَ. فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ لاَ أُحَدِّثُكَ إِلاَّ مَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ سَمِعْتُهُ يَقُولُ " مَنْ صَوَّرَ صُورَةً فَإِنَّ اللَّهَ مُعَذِّبُهُ، حَتَّى يَنْفُخَ فِيهَا الرُّوحَ، وَلَيْسَ بِنَافِخٍ فِيهَا أَبَدًا ". فَرَبَا الرَّجُلُ رَبْوَةً شَدِيدَةً وَاصْفَرَّ وَجْهُهُ. فَقَالَ وَيْحَكَ إِنْ أَبَيْتَ إِلاَّ أَنْ تَصْنَعَ، فَعَلَيْكَ بِهَذَا الشَّجَرِ، كُلِّ شَىْءٍ لَيْسَ فِيهِ رُوحٌ. قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ سَمِعَ سَعِيدُ بْنُ أَبِي عَرُوبَةَ مِنَ النَّضْرِ بْنِ أَنَسٍ هَذَا الْوَاحِدَ.
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдулваҳҳоб ривоят қилди, бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, бизга Авф хабар берди, у Саид ибн Абулҳасандан, у деди: Мен Ибн Аббоснинг (розияллаҳу анҳумо) олдида эдим, шунда унга бир киши келиб деди: Ё Аба Аббос, мен бир инсон бўлиб, фақат қўл меҳнатим билан кун кечираман, мен шу суратларни ясайман. Ибн Аббос деди: Мен сенга фақат Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитганимни ривоят қиламан. Мен уни: «Ким бир сурат ясаса, Аллаҳ унга унга жон киритгунига қадар азоб беради, ҳолбуки у унга ҳеч қачон жон кирита олмайди» деяётганини эшитдим. Шунда у киши қаттиқ ҳовлиқиб, юзи сарғайиб кетди. У (Ибн Аббос) деди: Вой сенга! Агар (суратдан) бошқа иш қилмасанг, бу дарахтга (ёпиш) — жони бўлмаган ҳар бир нарсага (суратига). Абу Абдуллаҳ деди: Саид ибн Абу Аруба бу биттасини Надр ибн Анасдан эшитди.