حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَوْنِ بْنِ أَبِي جُحَيْفَةَ، قَالَ رَأَيْتُ أَبِي اشْتَرَى عَبْدًا حَجَّامًا، فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ نَهَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَنْ ثَمَنِ الْكَلْبِ، وَثَمَنِ الدَّمِ، وَنَهَى عَنِ الْوَاشِمَةِ وَالْمَوْشُومَةِ، وَآكِلِ الرِّبَا، وَمُوكِلِهِ، وَلَعَنَ الْمُصَوِّرَ.
Абул-Валид бизга айтди: Шуъба бизга айтди, Авн ибн Абу Жуҳайфадан: У деди: Мен отамни бир қон олувчи (ҳижоматчи) қул сотиб олганини кўрдим, ундан сўради, у: ‹Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ит баҳоси ва қон баҳосидан қайтарди, ва татуировка қилувчи (вашима) ва қилдирувчи (мавшума)дан, рибо егувчи ва едирувчидан қайтарди, ва сурат чизувчини лаънатлади› деди.