حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ الْمُكْتِبُ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ رَجُلاً أَعْتَقَ غُلاَمًا لَهُ عَنْ دُبُرٍ، فَاحْتَاجَ فَأَخَذَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَنْ يَشْتَرِيهِ مِنِّي " فَاشْتَرَاهُ نُعَيْمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بِكَذَا وَكَذَا، فَدَفَعَهُ إِلَيْهِ.
Бизга Бишр ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ хабар берди, бизга Ҳусайн Муктиб хабар берди, у Ато ибн Абу Рабоҳдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан (розияллаҳу анҳумо): Бир киши ўз қулини ўлимидан кейин озод қилишни белгилаб (мудаббар) қўйган эди, сўнг муҳтож бўлиб қолди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни олиб деди: «Буни мендан ким сотиб олади?» Уни Нуайм ибн Абдуллаҳ шунча-шунча пулга сотиб олди, у (Набий) уни унга топширди.