حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، وَأَبِي، سَلَمَةَ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " قَرَصَتْ نَمْلَةٌ نَبِيًّا مِنَ الأَنْبِيَاءِ، فَأَمَرَ بِقَرْيَةِ النَّمْلِ فَأُحْرِقَتْ، فَأَوْحَى اللَّهُ إِلَيْهِ أَنْ قَرَصَتْكَ نَمْلَةٌ أَحْرَقْتَ أُمَّةً مِنَ الأُمَمِ تُسَبِّحُ اللَّهِ."
Яҳё ибн Букайр бизга айтди, Лайс бизга айтди, Юнусдан, Ибн Шиҳобдан, Саъид ибнул-Мусайябдан ва Абу Саламадан: Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳу деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганини эшитдим: «Бир чумоли пайғамбарлардан бир пайғамбарни чақди, шунда у чумолилар уясини (куйдиришга) буюрди, у куйдирилди. Аллаҳ унга ваҳй қилди: ‹Сени битта чумоли чақди-ю, сен умматлардан бирини — Аллаҳга тасбеҳ айтадиган (бир умматни) куйдирдинг?!›».