حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ بُرَيْدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى ـ رضى الله عنه ـ قَالَ رُمِيَ أَبُو عَامِرٍ فِي رُكْبَتِهِ، فَانْتَهَيْتُ إِلَيْهِ قَالَ انْزِعْ هَذَا السَّهْمَ. فَنَزَعْتُهُ، فَنَزَا مِنْهُ الْمَاءُ، فَدَخَلْتُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ، فَقَالَ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِعُبَيْدٍ أَبِي عَامِرٍ ".
Муҳаммад ибнул-Ало бизга айтди, Абу Усома бизга айтди, Бурайд ибн Абдуллаҳдан, Абу Бурдадан, Абу Мусо розияллаҳу анҳудан, у деди: Абу Омир тиззасига ўқ тегди. Мен унинг олдига етиб бордим, у: «Бу ўқни тортиб ол», деди. Мен уни тортиб олдим, ундан сув (сарқиб) чиқди. Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига кириб, унга (бу ҳақда) хабар бердим, у: «Аллаҳим, Абу Омир Убайдни мағфират қил», деди.