حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، وَقَالَ ثَعْلَبَةُ بْنُ أَبِي مَالِكٍ إِنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ ـ رضى الله عنه ـ قَسَمَ مُرُوطًا بَيْنَ نِسَاءٍ مِنْ نِسَاءِ أَهْلِ الْمَدِينَةِ، فَبَقِيَ مِنْهَا مِرْطٌ جَيِّدٌ، فَقَالَ لَهُ بَعْضُ مَنْ عِنْدَهُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ أَعْطِ هَذَا بِنْتَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الَّتِي عِنْدَكَ. يُرِيدُونَ أُمَّ كُلْثُومٍ بِنْتَ عَلِيٍّ. فَقَالَ عُمَرُ أُمُّ سَلِيطٍ أَحَقُّ بِهِ. وَأُمُّ سَلِيطٍ مِنْ نِسَاءِ الأَنْصَارِ مِمَّنْ بَايَعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، قَالَ عُمَرُ فَإِنَّهَا كَانَتْ تُزْفِرُ لَنَا الْقِرَبَ يَوْمَ أُحُدٍ.
Яҳё ибн Букайр бизга айтди, Лайс бизга айтди, Юнусдан, Ибн Шиҳобдан; Саълаба ибн Абу Молик деди: Умар ибнул-Хаттоб розияллаҳу анҳу Мадина аҳли аёлларидан баъзи аёллар орасида (йўл-йўл) кўрпалар (мурут) тақсимлади; улардан яхши бир мурт (кўрпа) қолди. Унинг ёнидагилардан баъзилари унга: «Эй амирул-мўминин, мана буни сенин ёнингдаги Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизига бер», деди — улар Али қизи Умму Кулсумни назарда тутар эди. Умар: «Умму Салит унга ҳақлироқ», деди. Умму Салит — Ансор аёлларидан, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга байъат қилганлардан эди. Умар: «Чунки у биз учун Уҳуд куни мешларни (сувга) кўтариб келтирар эди», деди.