Аллаҳ ва Расулига қарши уруш қилганларнинг жазоси

Payg'ambarning Qur'an tafsiri · 1 ҳадис

باب ‏ {‏إِنَّمَا جَزَاءُ الَّذِينَ يُحَارِبُونَ اللَّهَ وَرَسُولَهُ وَيَسْعَوْنَ فِي الأَرْضِ فَسَادًا أَنْ يُقَتَّلُوا أَوْ يُصَلَّبُوا‏} ‏ إِلَى قَوْلِهِ ‏ {‏أَوْ يُنْفَوْا مِنَ الأَرْضِ‏} ‏

حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ عَوْنٍ، قَالَ حَدَّثَنِي سَلْمَانُ أَبُو رَجَاءٍ، مَوْلَى أَبِي قِلاَبَةَ عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، أَنَّهُ كَانَ جَالِسًا خَلْفَ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، فَذَكَرُوا وَذَكَرُوا فَقَالُوا وَقَالُوا قَدْ أَقَادَتْ بِهَا الْخُلَفَاءُ، فَالْتَفَتَ إِلَى أَبِي قِلاَبَةَ وَهْوَ خَلْفَ ظَهْرِهِ، فَقَالَ مَا تَقُولُ يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ زَيْدٍ أَوْ قَالَ مَا تَقُولُ يَا أَبَا قِلاَبَةَ قُلْتُ مَا عَلِمْتُ نَفْسًا حَلَّ قَتْلُهَا فِي الإِسْلاَمِ إِلاَّ رَجُلٌ زَنَى بَعْدَ إِحْصَانٍ، أَوْ قَتَلَ نَفْسًا بِغَيْرِ نَفْسٍ، أَوْ حَارَبَ اللَّهَ وَرَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم‏.‏ فَقَالَ عَنْبَسَةُ حَدَّثَنَا أَنَسٌ بِكَذَا وَكَذَا‏.‏ قُلْتُ إِيَّاىَ حَدَّثَ أَنَسٌ قَالَ قَدِمَ قَوْمٌ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَكَلَّمُوهُ فَقَالُوا قَدِ اسْتَوْخَمْنَا هَذِهِ الأَرْضَ‏.‏ فَقَالَ ‏ "‏ هَذِهِ نَعَمٌ لَنَا تَخْرُجُ، فَاخْرُجُوا فِيهَا، فَاشْرَبُوا مِنْ أَلْبَانِهَا وَأَبْوَالِهَا ‏"‏‏.‏ فَخَرَجُوا فِيهَا فَشَرِبُوا مِنْ أَبْوَالِهَا وَأَلْبَانِهَا وَاسْتَصَحُّوا، وَمَالُوا عَلَى الرَّاعِي فَقَتَلُوهُ، وَاطَّرَدُوا النَّعَمَ، فَمَا يُسْتَبْطَأُ مِنْ هَؤُلاَءِ قَتَلُوا النَّفْسَ وَحَارَبُوا اللَّهَ وَرَسُولَهُ، وَخَوَّفُوا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم‏.‏ فَقَالَ سُبْحَانَ اللَّهِ‏.‏ فَقُلْتُ تَتَّهِمُنِي قَالَ حَدَّثَنَا بِهَذَا أَنَسٌ‏.‏ قَالَ وَقَالَ يَا أَهْلَ كَذَا إِنَّكُمْ لَنْ تَزَالُوا بِخَيْرٍ مَا أُبْقِيَ هَذَا فِيكُمْ أَوْ مِثْلُ هَذَا‏.‏

Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди, Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ал-Ансорий бизга айтди, Ибн Авн бизга айтди, деди: Менга Салмон Абу Ражў — Абу Қилобанинг мавлоси айтди, у Абу Қилобадан: У Умар ибн Абдулазизнинг ортида ўтирган эди. Одамлар (қасос ҳақида) гапирдилар, дедиларки: «Халифалар у билан қасос олган.» У Абу Қилобага — у орқасида эди — ўгирилиб деди: «Нима дейсан, эй Абдуллаҳ ибн Зайд?» — ёки: «Нима дейсан, эй Абу Қилоба?» Мен дедим: «Мен Исломда бирор жоннинг ўлдирилиши ҳалол бўлганини билмайман, илла муҳсанликдан (турмуш қурганидан) кейин зино қилган киши, ёки жонни жон (қасоси)сиз ўлдирган, ёки Аллаҳ ва Расулига соллаллаҳу алайҳи васаллам қарши уруш қилган кишидан бошқа.» Анбаса деди: «Бизга Анас шундай-шундай айтди.» Мен дедим: «Менга Анас айтди.» У (Анас) айтди: Бир қавм Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиға келди, у билан гаплашди, дедилар: «Биз бу ер(ҳавоси)ни ўзимизга ёқтирмадик (касаллаб қолдик).» У деди: «Бу бизнинг подамиз (туяларимиз) чиқади, унга чиқинглар, уларнинг сутларидан ва сийдикларидан ичинглар.» Улар унга чиқиб, сийдикларини ва сутларини ичдилар ва соғайдилар. Кейин чўпонга ҳужум қилиб уни ўлдирдилар ва подани ҳайдаб кетдилар. Булардан (жазода) нима сустлашади? Улар жонни ўлдирдилар, Аллаҳ ва Расулига қарши уруш қилдилар ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни қўрқитдилар.» У (Умар ибн Абдулазиз) деди: «Субҳаналлаҳ!» Мен дедим: «Мени айблайсанми?» У деди: «Бизга буни Анас айтди.» У деди: У (Анас) деди: «Эй фалон (юрт) аҳли, бу (Абу Қилоба) ёки унинг кабиси сизларда сақланган экан, доим яхшиликда бўласизлар.»