Мен барчангизга юборилган Расулман

Payg'ambarning Qur'an tafsiri · 1 ҳадис

{‏قُلْ يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنِّي رَسُولُ اللَّهِ إِلَيْكُمْ جَمِيعًا الَّذِي لَهُ مُلْكُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ يُحْيِي وَيُمِيتُ فَآمِنُوا بِاللَّهِ وَرَسُولِهِ النَّبِيِّ الأُمِّيِّ الَّذِي يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَكَلِمَاتِهِ وَاتَّبِعُوهُ لَعَلَّكُمْ تَهْتَدُونَ‏}

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَمُوسَى بْنُ هَارُونَ، قَالاَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْعَلاَءِ بْنِ زَبْرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي بُسْرُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا الدَّرْدَاءِ، يَقُولُ كَانَتْ بَيْنَ أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ مُحَاوَرَةٌ، فَأَغْضَبَ أَبُو بَكْرٍ عُمَرَ، فَانْصَرَفَ عَنْهُ عُمَرُ مُغْضَبًا، فَاتَّبَعَهُ أَبُو بَكْرٍ يَسْأَلُهُ أَنْ يَسْتَغْفِرَ لَهُ، فَلَمْ يَفْعَلْ حَتَّى أَغْلَقَ بَابَهُ فِي وَجْهِهِ، فَأَقْبَلَ أَبُو بَكْرٍ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَبُو الدَّرْدَاءِ وَنَحْنُ عِنْدَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَمَّا صَاحِبُكُمْ هَذَا فَقَدْ غَامَرَ ‏"‏‏.‏ قَالَ وَنَدِمَ عُمَرُ عَلَى مَا كَانَ مِنْهُ فَأَقْبَلَ حَتَّى سَلَّمَ وَجَلَسَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَقَصَّ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْخَبَرَ‏.‏ قَالَ أَبُو الدَّرْدَاءِ وَغَضِبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَجَعَلَ أَبُو بَكْرٍ يَقُولُ وَاللَّهِ يَا رَسُولَ اللَّهِ لأَنَا كُنْتُ أَظْلَمَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ هَلْ أَنْتُمْ تَارِكُو لِي صَاحِبِي هَلْ أَنْتُمْ تَارِكُو لِي صَاحِبِي إِنِّي قُلْتُ يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنِّي رَسُولُ اللَّهِ إِلَيْكُمْ جَمِيعًا فَقُلْتُمْ كَذَبْتَ‏.‏ وَقَالَ أَبُو بَكْرٍ صَدَقْتَ ‏ قَالَ أَبُو عَبْد اللَّهِ غَامَرَ سَبَقَ بِالْخَيْر"‏‏.‏

Абдуллаҳ бизга айтди, Сулаймон ибн Абдурраҳмон ва Мусо ибн Ҳорун бизга айтдилар, ал-Валид ибн Муслим бизга айтди, Абдуллаҳ ибн ал-Ало ибн Забр бизга айтди, деди: Менга Буср ибн Убайдуллаҳ айтди, деди: Менга Абу Идрис ал-Хавлоний айтди, деди: Мен Абуд-Дардони айтаётганини эшитдим: Абу Бакр билан Умар орасида бир гап-сўз (баҳс) бўлди. Абу Бакр Умарни ғазаблантирди. Умар ундан ғазабли ҳолда кетди. Абу Бакр унинг ортидан, ундан ўзи учун истиғфор (афв) сўрашини илтимос қилиб эргашди, лекин у қилмади, ҳатто эшигини унинг юзига ёпди. Абу Бакр Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди. Абуд-Дардо деди: Биз унинг ҳузурида эдик. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Бу шеригингиз эса ғамга ботди (ёки: жангга кирди).» У айтди: Умар ўзидан бўлган ишга пушаймон бўлиб келди, салом берди ва Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига ўтирди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга хабарни айтди. Абуд-Дардо деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ғазабланди. Абу Бакр: «Валлаҳи, эй Расулуллаҳ, мен золимроқ эдим» дея бошлади. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Сизлар менга шеригимни қолдирасизми? Сизлар менга шеригимни қолдирасизми? Мен: «Эй одамлар, мен сизларнинг ҳаммангизга Аллаҳнинг Расулиман» деганимда, сизлар: «Ёлғон айтдинг» дедингиз, Абу Бакр эса: «Рост айтдинг» деди.» Абу Абдуллаҳ (Бухорий) деди: «Ғомара» — яхшилик билан ўзди (олдин кетди).