حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ دِينَارٍ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ يَقُولُ بَيْنَا النَّاسُ فِي الصُّبْحِ بِقُبَاءٍ إِذْ جَاءَهُمْ رَجُلٌ فَقَالَ أُنْزِلَ اللَّيْلَةَ قُرْآنٌ، فَأُمِرَ أَنْ يَسْتَقْبِلَ الْكَعْبَةَ، فَاسْتَقْبِلُوهَا. وَاسْتَدَارُوا كَهَيْئَتِهِمْ، فَتَوَجَّهُوا إِلَى الْكَعْبَةِ وَكَانَ وَجْهُ النَّاسِ إِلَى الشَّأْمِ.
Мусо ибн Исмоил бизға айтди, Абдулазиз ибн Муслим бизға айтди, Абдуллаҳ ибн Динор бизға айтди, деди: Мен Ибн Умар розияллаҳу анҳумони айтаётганини эшитдим: Одамлар Қубода бомдодда (турганида), бир киши уларнинг олдиға келиб деди: «Бу кеча Қуръан нозил қилди, (Набийга) Каъбага юзланиш буюрилди, бас, унга юзланинглар.» Улар турган ҳолатларича бурилдилар, Каъбага юзландилар. Одамларнинг юзи Шомга томон эди.