حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، سَمِعْتُ أَبَا الضُّحَى، يُحَدِّثُ عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ خَبَّابٍ، قَالَ كُنْتُ قَيْنًا فِي الْجَاهِلِيَّةِ، وَكَانَ لِي دَيْنٌ عَلَى الْعَاصِي بْنِ وَائِلٍ قَالَ فَأَتَاهُ يَتَقَاضَاهُ، فَقَالَ لاَ أُعْطِيكَ حَتَّى تَكْفُرَ بِمُحَمَّدٍ فَقَالَ وَاللَّهِ لاَ أَكْفُرُ حَتَّى يُمِيتَكَ اللَّهُ ثُمَّ تُبْعَثَ. قَالَ فَذَرْنِي حَتَّى أَمُوتَ ثُمَّ أُبْعَثَ، فَسَوْفَ أُوتَى مَالاً وَوَلَدًا، فَأَقْضِيكَ فَنَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ {أَفَرَأَيْتَ الَّذِي كَفَرَ بِآيَاتِنَا وَقَالَ لأُوتَيَنَّ مَالاً وَوَلَدًا}
Бишр ибн Холид бизга айтди, Муҳаммад ибн Жаъфар бизга айтди, у Шуъбадан, у Сулаймондан, мен Абуз-Зуҳони Масруқдан сўзлаганини эшитдим, у Хаббобдан: Хаббаб деди: Мен жоҳилиятда темирчи эдим, ал-Ос ибн Воил зиммасида менинг ҳақим (қарзим) бор эди. Мен унинг олдига уни талаб қилиб келдим. У деди: «Сен Муҳаммадга кофир бўлмагунингча сенга бермайман.» Мен дедим: «Валлаҳи, сен ўлиб, кейин қайта тирилмагунингча кофир бўлмайман.» У деди: «Мени қўй, то ўлиб, кейин тирилгунимча. Менга мол ва бола берилади, шунда сенга тўлайман.» Шунда бу оят нозил бўлди: «Бизнинг оятларимизга кофир бўлиб: «Менга албатта мол ва бола берилади» деган кишини кўрдингми?»