حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَارِثِ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ أَبِي حَصِينٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ {وَمِنَ النَّاسِ مَنْ يَعْبُدُ اللَّهَ عَلَى حَرْفٍ} قَالَ كَانَ الرَّجُلُ يَقْدَمُ الْمَدِينَةَ، فَإِنْ وَلَدَتِ امْرَأَتُهُ غُلاَمًا، وَنُتِجَتْ خَيْلُهُ قَالَ هَذَا دِينٌ صَالِحٌ. وَإِنْ لَمْ تَلِدِ امْرَأَتُهُ وَلَمْ تُنْتَجْ خَيْلُهُ قَالَ هَذَا دِينُ سُوءٍ.
Иброҳим ибн ал-Ҳорис менга айтди, Яҳё ибн Абу Букайр бизга айтди, Исроил бизга айтди, у Абу Ҳасиндан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан: У айтди: «Одамлардан баъзилари Аллаҳга бир четда (иккиланган ҳолда) ибодат қилади» — у деди: Бир киши Мадинага келар эди. Агар хотини ўғил туғса, оти (қулун) туғса, «Бу — яхши дийн» дерди. Агар хотини туғмаса, оти ҳам туғмаса, «Бу — ёмон дийн» дерди.