Ҳидоят фақат Аллаҳдандир

Payg'ambarning Qur'an tafsiri · 1 ҳадис

باب قَوْلِهِ ‏ {‏إِنَّكَ لاَ تَهْدِي مَنْ أَحْبَبْتَ وَلَكِنَّ اللَّهَ يَهْدِي مَنْ يَشَاءُ‏} ‏

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَمَّا حَضَرَتْ أَبَا طَالِبٍ الْوَفَاةُ جَاءَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَوَجَدَ عِنْدَهِ أَبَا جَهْلٍ وَعَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أُمَيَّةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ، فَقَالَ ‏"‏ أَىْ عَمِّ قُلْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، كَلِمَةً أُحَاجُّ لَكَ بِهَا عِنْدَ اللَّهِ ‏"‏‏.‏ فَقَالَ أَبُو جَهْلٍ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي أُمَيَّةَ أَتَرْغَبُ عَنْ مِلَّةِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ فَلَمْ يَزَلْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعْرِضُهَا عَلَيْهِ، وَيُعِيدَانِهِ بِتِلْكَ الْمَقَالَةِ حَتَّى قَالَ أَبُو طَالِبٍ آخِرَ مَا كَلَّمَهُمْ عَلَى مِلَّةِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ، وَأَبَى أَنْ يَقُولُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ‏.‏ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ وَاللَّهِ لأَسْتَغْفِرَنَّ لَكَ مَا لَمْ أُنْهَ عَنْكَ ‏"‏‏.‏ فَأَنْزَلَ اللَّهُ ‏{‏مَا كَانَ لِلنَّبِيِّ وَالَّذِينَ آمَنُوا أَنْ يَسْتَغْفِرُوا لِلْمُشْرِكِينَ‏}‏ وَأَنْزَلَ اللَّهُ فِي أَبِي طَالِبٍ، فَقَالَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏{‏إِنَّكَ لاَ تَهْدِي مَنْ أَحْبَبْتَ وَلَكِنَّ اللَّهَ يَهْدِي مَنْ يَشَاءُ‏}‏‏.‏ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ ‏{‏أُولِي الْقُوَّةِ‏}‏ لاَ يَرْفَعُهَا الْعُصْبَةُ مِنَ الرِّجَالِ‏.‏ ‏{‏لَتَنُوءُ‏}‏ لَتُثْقِلُ‏.‏ ‏{‏فَارِغًا‏}‏ إِلاَّ مِنْ ذِكْرِ مُوسَى‏.‏ ‏{‏الْفَرِحِينَ‏}‏ الْمَرِحِينَ‏.‏ ‏{‏قُصِّيهِ‏}‏ اتَّبِعِي أَثَرَهُ، وَقَدْ يَكُونُ أَنْ يَقُصَّ الْكَلاَمَ ‏{‏نَحْنُ نَقُصُّ عَلَيْكَ‏}‏‏.‏ ‏{‏عَنْ جُنُبٍ‏}‏ عَنْ بُعْدٍ عَنْ جَنَابَةٍ وَاحِدٌ، وَعَنِ اجْتِنَابٍ أَيْضًا، يَبْطِشُ وَيَبْطُشُ‏.‏ ‏{‏يَأْتَمِرُونَ‏}‏ يَتَشَاوَرُونَ‏.‏ الْعُدْوَانُ وَالْعَدَاءُ وَالتَّعَدِّي وَاحِدٌ‏.‏ ‏{‏آنَسَ‏}‏ أَبْصَرَ‏.‏ الْجِذْوَةُ قِطْعَةٌ غَلِيظَةٌ مِنَ الْخَشَبِ، لَيْسَ فِيهَا لَهَبٌ، وَالشِّهَابُ فِيهِ لَهَبٌ‏.‏ وَالْحَيَّاتُ أَجْنَاسٌ الْجَانُّ وَالأَفَاعِي وَالأَسَاوِدُ‏.‏ ‏{‏رِدْءًا‏}‏ مُعِينًا‏.‏ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ ‏{‏يُصَدِّقُنِي‏}‏ وَقَالَ غَيْرُهُ ‏{‏سَنَشُدُّ‏}‏ سَنُعِينُكَ كُلَّمَا عَزَّزْتَ شَيْئًا فَقَدْ جَعَلْتَ لَهُ عَضُدًا‏.‏ مَقْبُوحِينَ مُهْلَكِينَ‏.‏ ‏{‏وَصَّلْنَا‏}‏ بَيَّنَّاهُ وَأَتْمَمْنَاهُ‏.‏ ‏{‏يُجْبَى‏}‏ يُجْلَبُ ‏.‏‏{‏بَطِرَتْ‏}‏ أَشِرَتْ‏.‏ ‏{‏فِي أُمِّهَا رَسُولاً‏}‏ أُمُّ الْقُرَى مَكَّةُ وَمَا حَوْلَهَا‏.‏ ‏{‏تُكِنُّ‏}‏ تُخْفِي‏.‏ أَكْنَنْتُ الشَّىْءَ أَخْفَيْتُهُ، وَكَنَنْتُهُ أَخْفَيْتُهُ وَأَظْهَرْتُهُ‏.‏ ‏{‏وَيْكَأَنَّ اللَّهَ‏}‏ مِثْلُ أَلَمْ تَرَ أَنَّ اللَّهَ ‏{‏يَبْسُطُ الرِّزْقَ لِمَنْ يَشَاءُ وَيَقْدِرُ‏}‏ يُوَسِّعُ عَلَيْهِ وَيُضَيِّقُ عَلَيْهِ‏.‏

Абул Ямон, Шуъайбдан, у Зуҳрийдан: Менга Саид ибн Мусайяб отасидан хабар берди: Абу Толибга ўлим яқинлашганда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг олдига келдилар ва унинг ёнида Абу Жаҳл билан Абдуллаҳ ибн Абу Умайя ибн Муғирани кўрдилар. У: «Эй амаки, Ла илаҳа иллаллаҳ дегин, мен шу калима билан Аллаҳ ҳузурида сен учун ҳужжат келтирай» дедилар. Абу Жаҳл билан Абдуллаҳ ибн Абу Умайя: Абдулмутталиб динидан юз ўгирасанми? дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга (калимани) такрор таклиф қилавердилар, улар эса ўша гапни такрорлайвердилар, охири Абу Толиб сўнгги айтган гапи Абдулмутталиб дини устида эканини айтди ва «Ла илаҳа иллаллаҳ» дейишдан бош тортди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳ, мен сен ҳақингда қайтарилмагунимча албатта сен учун мағфират сўрайман» дедилар. Шунда Аллаҳ «Набий ва иймон келтирганлар учун мушрикларга мағфират сўрашлари жоиз эмас» оятини нозил қилди. Яна Абу Толиб ҳақида: «Сен севган кишингни ҳидоят қила олмайсан, лекин Аллаҳ хоҳлаган кишини ҳидоят қилади» оятини Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга нозил қилди. Ибн Аббос: «Ули-л-қувват» — уни эркаклардан иборат бир гуруҳ кўтара олмасди, деди. «Латануу» — оғирлик қилади. «Фориған» — Мусо (ҳақидаги) ўйдан бўшаб. «Ал-фариҳийн» — қувониб севинувчилар. «Қуссийҳи» — унинг изидан эргаш; баъзан «қасс» сўзлашни ҳам англатади: «Биз сенга (қиссаларни) сўзлаб берамиз». «Ан жунубин» — узоқдан; «жаноба», «ижтиноб» ҳам бир маънода. «Яътамируна» — маслаҳатлашадилар. «Удвон», «адоа», «тааддий» — бир маънода. «Анаса» — кўрди. «Жизва» — алангасиз қалин ёғоч бўлаги, «шиҳоб» — алангали. «Ҳайёт» — илон турлари: жонн, афоий, асовид. «Ридъан» — ёрдамчи. Ибн Аббос: «Юсоддиқуний» (мени тасдиқлайди), деди. Бошқаси: «Санашудду» — сени қувватлаймиз; бирор нарсани кучайтирсанг, унга «азуд» (ёрдамчи) қилгансан, деди. «Мақбуҳийн» — ҳалок қилинганлар. «Вассална» — уни баён қилиб, тўла қилдик. «Южба» — келтирилади. «Батират» — кибрланиб, ҳовлиқди. «Фи уммиҳа расулан» — Уммул Қуро (асосий шаҳар) Макка ва унинг атрофи. «Тукинну» — яширади; «акнантуш шайъа» — уни яширдим, «канантуҳу» — уни яширдим ва ошкор қилдим (иккаласи ҳам). «Вайка-анналлаҳу» — «Аллаҳ ... ни кўрмадингми» маъносидаги кабидир. «Ябсутур ризқа лиман яшау ва яқдиру» — унга кенгайтиради ва торайтиради.