حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ، أَخْبَرَنَا هِشَامٌ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي مُلَيْكَةَ، يُحَدِّثُ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ،. قَالَ وَسَمِعْتُ أَخَاهُ أَبَا بَكْرِ بْنَ أَبِي مُلَيْكَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، قَالَ قَالَ عُمَرُ ـ رضى الله عنه ـ يَوْمًا لأَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِيمَ تَرَوْنَ هَذِهِ الآيَةَ نَزَلَتْ {أَيَوَدُّ أَحَدُكُمْ أَنْ تَكُونَ لَهُ جَنَّةٌ} قَالُوا اللَّهُ أَعْلَمُ. فَغَضِبَ عُمَرُ فَقَالَ قُولُوا نَعْلَمُ أَوْ لاَ نَعْلَمُ. فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فِي نَفْسِي مِنْهَا شَىْءٌ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ. قَالَ عُمَرُ يَا ابْنَ أَخِي قُلْ وَلاَ تَحْقِرْ نَفْسَكَ. قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ ضُرِبَتْ مَثَلاً لِعَمَلٍ. قَالَ عُمَرُ أَىُّ عَمَلٍ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ لِعَمَلٍ. قَالَ عُمَرُ لِرَجُلٍ غَنِيٍّ يَعْمَلُ بِطَاعَةِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ، ثُمَّ بَعَثَ اللَّهُ لَهُ الشَّيْطَانَ فَعَمِلَ بِالْمَعَاصِي حَتَّى أَغْرَقَ أَعْمَالَهُ. {فَصُرْهُنَّ} قَطِّعْهُنَّ.
Иброҳим бизга айтди, Ҳишом бизга хабар берди, у Ибн Журайждан: Мен Абдуллаҳ ибн Абу Мулайкани Ибн Аббосдан сўзлаганини эшитдим. (Ибн Журайж) деди: Мен унинг акаси Абу Бакр ибн Абу Мулайкани ҳам Убайд ибн Умайрдан сўзлаганини эшитдим: У айтди: Умар розияллаҳу анҳу бир куни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларига деди: «Бу оят нима ҳақида нозил бўлган деб ўйлайсиз: «Сизлардан бири хоҳлармиди-ки, унга бир боғ (жаннат) бўлса...»?» Улар дедилар: «Аллаҳ яхшироқ билади.» Умар ғазабланиб деди: «Биламиз ёки билмаймиз денглар.» Ибн Аббос деди: «Менинг кўнглимда ундан бир нарса бор, эй амир ал-мўминин.» Умар деди: «Эй жияним, айт ва ўзингни камситма.» Ибн Аббос деди: «У бир амалга мисол қилиб келтирилган.» Умар деди: «Қайси амалга?» Ибн Аббос деди: «Бир амалга.» Умар деди: «Бир бой кишига (мисолдир)-ки, у Аллаҳ азиз ва жалилнинг тоатида амал қилар, кейин Аллаҳ унга шайтонни юборди, у гуноҳлар қилди, то амалларини ғарқ қилгунча.» «Фасурҳунна» — уларни кес (дегани).