Жаброилга душман бўлган киши

Payg'ambarning Qur'an tafsiri · 1 ҳадис

باب قَوْلُهُ ‏ {‏مَنْ كَانَ عَدُوًّا لِجِبْرِيلَ‏} ‏

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُنِيرٍ، سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ بَكْرٍ، حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ سَمِعَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَلاَمٍ، بِقُدُومِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ فِي أَرْضٍ يَخْتَرِفُ، فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنِّي سَائِلُكَ عَنْ ثَلاَثٍ لاَ يَعْلَمُهُنَّ إِلاَّ نَبِيٌّ فَمَا أَوَّلُ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ وَمَا أَوَّلُ طَعَامِ أَهْلِ الْجَنَّةِ وَمَا يَنْزِعُ الْوَلَدُ إِلَى أَبِيهِ أَوْ إِلَى أُمِّهِ قَالَ ‏"‏ أَخْبَرَنِي بِهِنَّ جِبْرِيلُ آنِفًا ‏"‏‏.‏ قَالَ جِبْرِيلُ قَالَ ‏"‏ نَعَمْ ‏"‏‏.‏ قَالَ ذَاكَ عَدُوُّ الْيَهُودِ مِنَ الْمَلاَئِكَةِ‏.‏ فَقَرَأَ هَذِهِ الآيَةَ ‏{‏مَنْ كَانَ عَدُوًّا لِجِبْرِيلَ فَإِنَّهُ نَزَّلَهُ عَلَى قَلْبِكَ‏}‏ أَمَّا أَوَّلُ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ فَنَارٌ تَحْشُرُ النَّاسَ مِنَ الْمَشْرِقِ إِلَى الْمَغْرِبِ، وَأَمَّا أَوَّلُ طَعَامِ أَهْلِ الْجَنَّةِ فَزِيَادَةُ كَبِدِ حُوتٍ، وَإِذَا سَبَقَ مَاءُ الرَّجُلِ مَاءَ الْمَرْأَةِ نَزَعَ الْوَلَدَ، وَإِذَا سَبَقَ مَاءُ الْمَرْأَةِ نَزَعَتْ ‏"‏‏.‏ قَالَ أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، وَأَشْهَدُ أَنَّكَ رَسُولُ اللَّهِ‏.‏ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ الْيَهُودَ قَوْمٌ بُهُتٌ، وَإِنَّهُمْ إِنْ يَعْلَمُوا بِإِسْلاَمِي قَبْلَ أَنْ تَسْأَلَهُمْ يَبْهَتُونِي‏.‏ فَجَاءَتِ الْيَهُودُ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَىُّ رَجُلٍ عَبْدُ اللَّهِ فِيكُمْ ‏"‏‏.‏ قَالُوا خَيْرُنَا وَابْنُ خَيْرِنَا، وَسَيِّدُنَا وَابْنُ سَيِّدِنَا‏.‏ قَالَ ‏"‏ أَرَأَيْتُمْ إِنْ أَسْلَمَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَلاَمٍ ‏"‏‏.‏ فَقَالُوا أَعَاذَهُ اللَّهُ مِنْ ذَلِكَ‏.‏ فَخَرَجَ عَبْدُ اللَّهِ فَقَالَ أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ‏.‏ فَقَالُوا شَرُّنَا وَابْنُ شَرِّنَا‏.‏ وَانْتَقَصُوهُ‏.‏ قَالَ فَهَذَا الَّذِي كُنْتُ أَخَافُ يَا رَسُولَ اللَّهِ‏.‏

Абдуллаҳ ибн Мунир бизға айтди, у Абдуллаҳ ибн Бакрдан эшитди, Ҳумайд бизға айтди, у Анасдан: У айтди: Абдуллаҳ ибн Салом Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг келгани (хабари)ни эшитди, у ўша пайтда бир ерда (хурмо) терар эди. У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиға келиб деди: «Мен сендан уч нарса ҳақида сўрайман, уларни фақат набий билади: Қиёматнинг биринчи аломати нима? Жаннат аҳлининг биринчи таоми нима? Бола отасига ёки онасига (кимга) тортади (ўхшайди)?» У деди: «Ҳозиргина менга Жибрил улар ҳақида хабар берди.» У деди: «Жибрилми?» У деди: «Ҳа.» У (Абдуллаҳ) деди: «Бу малоикалардан яҳудийларнинг душмани.» Шунда у (Набий) бу оятни ўқиди: «Ким Жибрилга душман бўлса (билсинки), у уни сенинг қалбингга нозил қилди...» (У деди:) «Қиёматнинг биринчи аломати эса — одамларни шарқдан ғарбга тўплайдиган ўт (олов). Жаннат аҳлининг биринчи таоми эса — балиқ жигарнинг ортиғи (энг мазали қисми). Эркакнинг суви (уруғи) аёлнинг сувидан ўзса, бола (отага) тортади, аёлнинг суви ўзса, (онага) тортади.» У деди: «Ашҳаду алло илаҳа иллаллаҳ, ва ашҳаду аннака Расулуллаҳ. Эй Расулуллаҳ, яҳудийлар бўҳтончи қавмдир. Агар улар сен улардан сўрашингдан олдин менинг Ислом қабул қилганимни билсалар, менга бўҳтон қиладилар.» Яҳудийлар келди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Абдуллаҳ сизларнинг ичингизда қандай киши?» Улар дедилар: «Бизнинг энг яхшимиз ва энг яхшимизнинг ўғли, саййидимиз ва саййидимизнинг ўғли.» У деди: «Агар Абдуллаҳ ибн Салом Ислом келтирса, қандай дейсиз?» Улар дедилар: «Аллаҳ уни бундан сақласин!» Шунда Абдуллаҳ чиқиб деди: «Ашҳаду алло илаҳа иллаллаҳ, ва анна Муҳаммадан Расулуллаҳ.» Улар дедилар: «Бизнинг энг ёмонимиз ва энг ёмонимизнинг ўғли.» Ва уни камситдилар. У деди: «Мана, мен қўрқган нарса шу эди, эй Расулуллаҳ.»