حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا ثَابِتُ بْنُ يَزِيدَ، حَدَّثَنَا عَاصِمٌ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أَرْسَلْتَ كَلْبَكَ وَسَمَّيْتَ فَأَمْسَكَ وَقَتَلَ، فَكُلْ، وَإِنْ أَكَلَ فَلاَ تَأْكُلْ، فَإِنَّمَا أَمْسَكَ عَلَى نَفْسِهِ، وَإِذَا خَالَطَ كِلاَبًا لَمْ يُذْكَرِ اسْمُ اللَّهِ عَلَيْهَا فَأَمْسَكْنَ وَقَتَلْنَ فَلاَ تَأْكُلْ، فَإِنَّكَ لاَ تَدْرِي أَيُّهَا قَتَلَ، وَإِنْ رَمَيْتَ الصَّيْدَ فَوَجَدْتَهُ بَعْدَ يَوْمٍ أَوْ يَوْمَيْنِ، لَيْسَ بِهِ إِلاَّ أَثَرُ سَهْمِكَ، فَكُلْ، وَإِنْ وَقَعَ فِي الْمَاءِ فَلاَ تَأْكُلْ ".
Мусо ибн Исмоил, Собит ибн Язиддан, у Осимдан, у Шаъбийдан, у Адий ибн Ҳотимдан (розияллаҳу анҳу), у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди: «Итингни қўйиб юбориб, (Бисмиллаҳ деб) номласанг, у ушлаб ўлдирса, е; агар у (ўзи) еса, ема, чунки у ўзи учун ушлади. Агар у — Аллаҳнинг исми айтилмаган итлар билан аралашса, улар ушлаб ўлдирса, ема, чунки қайсиси ўлдирганини билмайсан. Агар овга отиб, уни бир-икки кун кейин — унда фақат сенинг ўқинг изидан бошқа (нарса) бўлмаган ҳолда топсанг, е; агар у сувга тушган бўлса, ема» дедилар.