حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ أَبِي التَّيَّاحِ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَحْسَنَ النَّاسِ خُلُقًا، وَكَانَ لِي أَخٌ يُقَالُ لَهُ أَبُو عُمَيْرٍ ـ قَالَ أَحْسِبُهُ فَطِيمٌ ـ وَكَانَ إِذَا جَاءَ قَالَ " يَا أَبَا عُمَيْرٍ مَا فَعَلَ النُّغَيْرُ ". نُغَرٌ كَانَ يَلْعَبُ بِهِ، فَرُبَّمَا حَضَرَ الصَّلاَةَ وَهُوَ فِي بَيْتِنَا، فَيَأْمُرُ بِالْبِسَاطِ الَّذِي تَحْتَهُ فَيُكْنَسُ وَيُنْضَحُ، ثُمَّ يَقُومُ وَنَقُومُ خَلْفَهُ فَيُصَلِّي بِنَا.
Мусаддад, Абдулворисдан, у Абут Тайёҳдан, у Анасдан ривоят қилади: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам одамларнинг ахлоқи энг гўзали эдилар. Менинг Абу Умайр деб аталувчи бир укам бор эди — ўйлайманки, у (сутдан) ажратилган (бола) эди — у киши келганларида: «Эй Абу Умайр, нуғайр (чумчуқ)га нима бўлди?» дер эдилар — у (Абу Умайр) бир чумчуқ билан ўйнар эди. Баъзан намоз вақти етар, у киши бизнинг уйимизда бўлар эдилар; у киши остларида(ги) тўшакни — супурилиши ва (сув) сепилишини буюрар, сўнг турар, биз у кишининг ортида турар эдик, у киши бизга намоз ўқиб берар эдилар, деди.