Кибр ва манманлик

Odob kitobi · 2 ҳадис

باب الْكِبْرِ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا مَعْبَدُ بْنُ خَالِدٍ الْقَيْسِيُّ، عَنْ حَارِثَةَ بْنِ وَهْبٍ الْخُزَاعِيِّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ أَلاَ أُخْبِرُكُمْ بِأَهْلِ الْجَنَّةِ، كُلُّ ضَعِيفٍ مُتَضَاعِفٍ، لَوْ أَقْسَمَ عَلَى اللَّهِ لأَبَرَّهُ، أَلاَ أُخْبِرُكُمْ بِأَهْلِ النَّارِ كُلُّ عُتُلٍّ جَوَّاظٍ مُسْتَكْبِرٍ ‏"‏‏.‏

Муҳаммад ибн Касир, Суфёндан: Бизга Маъбад ибн Холид Қайсий, у Ҳориса ибн Ваҳб Хузоийдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан айтиб берди: «Сизларга жаннат аҳлини хабар бермайми? — Ҳар бир кучсиз, кучсиз санаб (хор) кўрилган киши; (лекин) агар у Аллаҳга (бирор нарса ҳақида) қасам ичса, У уни рост чиқаради (қасамини бажаради). Сизларга дўзах аҳлини хабар бермайми? — Ҳар бир қўпол (утулл), йиғиб (хасис), такаббур киши» дедилар.

وَقَالَ مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا حُمَيْدٌ الطَّوِيلُ، حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، قَالَ كَانَتِ الأَمَةُ مِنْ إِمَاءِ أَهْلِ الْمَدِينَةِ لَتَأْخُذُ بِيَدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَتَنْطَلِقُ بِهِ حَيْثُ شَاءَتْ‏.‏

Муҳаммад ибн Исо: Бизга Ҳушайм: Бизга Ҳумайд Тавийл: Бизга Анас ибн Молик айтиб берди: У: Мадина аҳлининг чўриларидан бир чўри Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қўлларидан ушлаб, у кишини хоҳлаган жойига олиб борар эди (у киши ҳожатини бажаришдан бош тортмас эдилар), деди.