Элчилар учун безаниш

Odob kitobi · 1 ҳадис

باب مَنْ تَجَمَّلَ لِلْوُفُودِ

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ قَالَ لِي سَالِمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ مَا الإِسْتَبْرَقُ قُلْتُ مَا غَلُظَ مِنَ الدِّيبَاجِ وَخَشُنَ مِنْهُ‏.‏ قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ يَقُولُ رَأَى عُمَرُ عَلَى رَجُلٍ حُلَّةً مِنْ إِسْتَبْرَقٍ فَأَتَى بِهَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ اشْتَرِ هَذِهِ فَالْبَسْهَا لِوَفْدِ النَّاسِ إِذَا قَدِمُوا عَلَيْكَ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ إِنَّمَا يَلْبَسُ الْحَرِيرَ مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ ‏"‏‏.‏ فَمَضَى فِي ذَلِكَ مَا مَضَى، ثُمَّ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ إِلَيْهِ بِحُلَّةٍ فَأَتَى بِهَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ بَعَثْتَ إِلَىَّ بِهَذِهِ، وَقَدْ قُلْتَ فِي مِثْلِهَا مَا قُلْتَ قَالَ ‏"‏ إِنَّمَا بَعَثْتُ إِلَيْكَ لِتُصِيبَ بِهَا مَالاً ‏"‏‏.‏ فَكَانَ ابْنُ عُمَرَ يَكْرَهُ الْعَلَمَ فِي الثَّوْبِ لِهَذَا الْحَدِيثِ‏.‏

Абдуллаҳ ибн Муҳаммад, Абдуссамаддан: Менга отам: Менга Яҳё ибн Абу Ишоқ айтиб берди: У: Менга Солим ибн Абдуллаҳ: Истабрақ нима? деди. Мен: Дебождан қалин ва дағал бўлганидир, дедим. У: Мен Абдуллаҳни шундай деяётганини эшитдйм: Умар бир кишининг устида истабрақдан бир ҳулла кўрди ва уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга келтириб: Эй Расулуллаҳ, буни сотиб олинг ва одамларнинг элчилари сизга келганида (шуни) кийинг, деди. У: «Ипакни фақат (охиратда) насибаси йўқ киши кияди» дедилар. Бу ҳақда ўтган нарса ўтди, сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга (Умарга) бир ҳулла юбордилар. У уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга келтириб: Буни менга юбордингиз, ҳолбуки унинг мислида айтган нарсани айтдингиз, деди. У: «Мен уни сенга — у билан мол топишинг (сотишинг) учун — юбордим» дедилар. Шунга кўра Ибн Умар мана шу ҳадис сабабли кийимда(ги ипак) белги(алам)ни ёқтирмас эди.