حَدَّثَنَا عِمْرَانُ بْنُ مَيْسَرَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا أَبُو التَّيَّاحِ، عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ لَمَّا قَدِمَ وَفْدُ عَبْدِ الْقَيْسِ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَرْحَبًا بِالْوَفْدِ الَّذِينَ جَاءُوا غَيْرَ خَزَايَا وَلاَ نَدَامَى ". فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا حَىٌّ مِنْ رَبِيعَةَ وَبَيْنَنَا وَبَيْنَكَ مُضَرُ، وَإِنَّا لاَ نَصِلُ إِلَيْكَ إِلاَّ فِي الشَّهْرِ الْحَرَامِ، فَمُرْنَا بِأَمْرٍ فَصْلٍ نَدْخُلُ بِهِ الْجَنَّةَ، وَنَدْعُو بِهِ مَنْ وَرَاءَنَا. فَقَالَ " أَرْبَعٌ وَأَرْبَعٌ أَقِيمُوا الصَّلاَةَ، وَآتُوا الزَّكَاةَ، وَصَوْمُ رَمَضَانَ، وَأَعْطُوا خُمُسَ مَا غَنِمْتُمْ، وَلاَ تَشْرَبُوا فِي الدُّبَّاءِ، وَالْحَنْتَمِ، وَالنَّقِيرِ، وَالْمُزَفَّتِ ".
Имрон ибн Майсара, Абдулворисдан: Бизга Абут Тайёҳ, у Абу Жамрадан, у Ибн Аббосдан (розияллаҳу анҳумо) айтиб берди: У: Абдул Қайс вакиллари (делегатсияси) Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келганида, у киши: «Хор бўлмаган ва надомат чекмаган (пушаймон бўлмаган) ҳолда келган вакилларга марҳаба (хуш келибсиз)» дедилар. Улар: Эй Расулуллаҳ, биз Рабиъадан бир қабиламиз, биз билан сенинг орангда Музар (қабиласи) бор, биз сенга фақат ҳаром (ҳурматли) ойда етиб кела оламиз; бизга (ҳақ-ботилни) ажратувчи бир ишни буюр — биз у билан жаннатга кирамиз ва орқамиздагиларни ҳам у билан даъват қиламиз, дедилар. У: «Тўрт (нарса)га (буюраман) ва тўрт (нарса)дан (қайтараман): Намозни тўкис адо этинглар, закот беринглар, Рамазон рўзаси(ни тутинг) ва ўлжадан олган нарсангизнинг бешдан бирини (хумс) беринг; ва қовоқ (идиш)да, ҳантам (яшил сопол)да, ўйиб ясалган (ёғоч идиш)да ва смола сурилган (идиш)да (набийз) ичманглар» дедилар.