باب التَّسْلِيمِ وَالاِسْتِئْذَانِ ثَلاَثًا
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ثُمَامَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا سَلَّمَ سَلَّمَ ثَلاَثًا، وَإِذَا تَكَلَّمَ بِكَلِمَةٍ أَعَادَهَا ثَلاَثًا.
Ишоқ, Абдуссамаддан: Бизга Абдуллаҳ ибнул Мусанно: Бизга Сумома ибн Абдуллаҳ, у Анасдан (розияллаҳу анҳу) айтиб берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам салом берса, уч марта салом берар эдилар; бир калима билан гапирса, уни уч марта такрорлар эдилар.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ خُصَيْفَةَ، عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ كُنْتُ فِي مَجْلِسٍ مِنْ مَجَالِسِ الأَنْصَارِ إِذْ جَاءَ أَبُو مُوسَى كَأَنَّهُ مَذْعُورٌ فَقَالَ اسْتَأْذَنْتُ عَلَى عُمَرَ ثَلاَثًا، فَلَمْ يُؤْذَنْ لِي فَرَجَعْتُ فَقَالَ مَا مَنَعَكَ قُلْتُ اسْتَأْذَنْتُ ثَلاَثًا، فَلَمْ يُؤْذَنْ لِي فَرَجَعْتُ، وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا اسْتَأْذَنَ أَحَدُكُمْ ثَلاَثًا فَلَمْ يُؤْذَنْ لَهُ، فَلْيَرْجِعْ ". فَقَالَ وَاللَّهِ لَتُقِيمَنَّ عَلَيْهِ بِبَيِّنَةٍ. أَمِنْكُمْ أَحَدٌ سَمِعَهُ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ وَاللَّهِ لاَ يَقُومُ مَعَكَ إِلاَّ أَصْغَرُ الْقَوْمِ، فَكُنْتُ أَصْغَرَ الْقَوْمِ، فَقُمْتُ مَعَهُ فَأَخْبَرْتُ عُمَرَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ذَلِكَ. وَقَالَ ابْنُ الْمُبَارَكِ أَخْبَرَنِي ابْنُ عُيَيْنَةَ حَدَّثَنِي يَزِيدُ عَنْ بُسْرٍ سَمِعْتُ أَبَا سَعِيدٍ بِهَذَا.
Али ибн Абдуллаҳ, Суфёндан: Бизга Язид ибн Хусайфа, у Буср ибн Саиддан, у Абу Саид Худрийдан айтиб берди: У: Мен Ансорнинг мажлисларидан бирида эдим, бирдан Абу Мусо — гўё қўрқиб кетган ҳолда — келди ва: Мен Умардан (уйига киришга) уч марта изн сўрадим, аммо менга изн берилмади, мен қайтдйм, деди. (Умар): Сени нима тўсди? деди. Мен: Уч марта изн сўрадим, менга изн берилмади, шунда қайтдйм; Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сизлардан бирингиз уч марта изн сўраса-ю, унга изн берилмаса, қайтсин» дедилар, дедим. У (Умар): Валлаҳи, сен бунга (гапингга) албатта далил (гувоҳ) келтирасан; сизлардан биронтаси уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитганми? деди. Убай ибн Каъб: Валлаҳи, сен билан фақат қавмнинг энг кичиги туради (гувоҳлик беради), деди. Мен қавмнинг энг кичиги эдим, мен у билан турдйм ва Умарга Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам буни айтганларини хабар бердйм. Ибнул Муборак: Менга Ибн Уяйна: Менга Язид, у Бусрдан айтиб берди: Абу Саидни шуни (айтаётганини) эшитдйм (деди).