حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " كَانَتِ امْرَأَتَانِ مَعَهُمَا ابْنَاهُمَا، جَاءَ الذِّئْبُ فَذَهَبَ بِابْنِ إِحْدَاهُمَا فَقَالَتْ لِصَاحِبَتِهَا إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ. وَقَالَتِ الأُخْرَى إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ. فَتَحَاكَمَتَا إِلَى دَاوُدَ ـ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ـ فَقَضَى بِهِ لِلْكُبْرَى، فَخَرَجَتَا عَلَى سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ ـ عَلَيْهِمَا السَّلاَمُ ـ فَأَخْبَرَتَاهُ فَقَالَ ائْتُونِي بِالسِّكِّينِ أَشُقُّهُ بَيْنَهُمَا. فَقَالَتِ الصُّغْرَى لاَ تَفْعَلْ يَرْحَمُكَ اللَّهُ. هُوَ ابْنُهَا. فَقَضَى بِهِ لِلصُّغْرَى ". قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ وَاللَّهِ إِنْ سَمِعْتُ بِالسِّكِّينِ قَطُّ إِلاَّ يَوْمَئِذٍ، وَمَا كُنَّا نَقُولُ إِلاَّ الْمُدْيَةَ.
Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: "Икки аёл бўлиб, ёнида икки ўғиллари бор эди. Бўри келиб, бирининг ўғлини олиб кетди. У шеригига: «Сенинг ўғлингни олиб кетди» деди. Бошқаси: «Сенинг ўғлингни олиб кетди» деди. Иккови Довуд (алайҳиссалом)га ҳакамлик (ҳукм) сўраб келдилар. У уни (болани) каттаси (фойдаси)га ҳукм қилди. Иккови Сулаймон ибн Довуд (алайҳимассалом)нинг олдига чиқиб, унга хабар бердилар. У: «Менга пичоқ келтиринглар, уни иккови орасида бўламан» деди. Кичиги: «Ундай қилма, Аллаҳ сенга раҳм қилсин, у — унинг (каттасининг) ўғлидир» деди. Шунда у уни кичигига ҳукм қилди." Абу Ҳурайра: "Валлаҳи, мен «сиккин» (пичоқ) сўзини ўша кундан бошқа ҳеч эшитмаган эдим, биз «мудя» (пичоқ)дан бошқа демас эдик" деди.